Wislawa Szymborska

Wisława Szymborska 2 July 1923 – 1 February 2012

Wisława Szymborska
Szymborska introducerades i Sverige 1980 genom urvalsvolymen Aldrig två gånger, utgiven av Ordströms förlag, med översättningar av Roger Fjellström och Per-Arne Bodin (rev. och utökad upplaga 1996). Anders Bodegård har därefter i en rad böcker översatt i princip hela Szymborskas poetiska produktion till svenska.
Utopia (FIB:s lyrikklubb, 1989)
Nära ögat (FIB:s lyrikklubb, 1996)
Dikter 1945-2002 (FIB:s lyrikklubb, 2004)
En kolon (Dwukropek) (Ellerström, 2008)
Här (Tutaj) (Ellerström, 2010)
Nog nu (Wystarczy) (Ellerström, 2013)
Prosatexter på svenska[redigera | redigera wikitext]
Bredvidläsning [kåserier] (huvudsakligen ur Lektury nadobowiązkowe) (översättning Anders Bodegård) (FIB:s lyrikklubb, 1997)
Litterär post: eller hur man blir (eller inte blir) författare [essä] (Poczta literacka (teckningar: Andrzej Płoski, översättning: Elzbieta Jasinska Brunnberg) (Art Factory, 2010)

‎" Nema života koji bar za trenutak nije bio besmrtan. Smrt uvek za taj trenutak stiže sa zakašnjenjem." " O smrti bez preterivanja".

LOVE AT FIRST SIGHT

Biserka Rajčić, u RADIO - EMISIJI "TALASANJE", govori o našoj Vislavi!!!

Ovo je link emisije: http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=47953&Itemid=396,

a ovo je snimak emisije: http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2012/07/30/12960516/setnja3007.mp3

MONOLOG PSA UPETLJANOG U POVIJEST

Wisława Szymborska nie żyje

Wisława Szymborska spocznie na krakowskim Cmentarzu Rakowickim

Tihi odlazak Nobelovke

Njene pesme su manifest

Puno pesama

Wisława Szymborska: MALO O DUŠI

Duša se ima.
Niko je nema neprekidno
i zauvek.

Dan za danom,
godinu za godinom,
može se živeti bez nje.

Ponekad samo u ushićenjima
i strahovima detinjstva
gnezdi se na duže.
Ponekad samo čudeći se,
što smo stari.

Retko nam asistira
pri teškim radovima,
kao što su pomeranja nameštaja,
vučenje kofera.
ili krstarenje putevima u tesnim cipelama.

U vreme popunjavanja anketa
i seckanja mesa,
po pravilu, ima izlaz.

Od hiljadu naših razgovora
učestvuje u jednom,
i to ne obavezno,
jer više voli da ćuti.

Kada nas telo jako zaboli,
tiho napušta dežurstvo.

Izbirljiva je:
nerado nas vidi u gomili,
gadi joj se naša borba za bilo kakvu dominaciju
i žestina gramzivosti.

Radost i tuga
za nju nisu različita osećanja.
Samo kroz njihovu povezanost
ona je s nama.

Možemo da računamo na nju
kada ni u šta nismo sigurni,
a za sve smo zainteresovani.

Od materijalnih predmeta
voli satove s klatnom
i ogledala, što revnosno rade
i kad ih niko ne posmatra.

Ne kaže odakle dolazi
i kada će ponovo nestati,
ali očigledno očekuje takva pitanja.

Čini se:
kao što je ona nama,
i mi smo njoj
za nešto potrebni.


Sretna ljubav. Zar je to normalno,
zar je to ozbiljno, zar je to korisno -
što svijet ima od dvoje ljudi
koji svijeta ne vide?

Izdignuti do sebe bez ikakve zasluge,
dvoje slučajnih na milijun, ali uvjereni
da je tako moralo biti - kao nagrada za što?
Ni za što. Svjetlost pada niotkud -
Zašto baš na te, a ne na neke druge?
Ne vrijeđa li to pravednost? Vrijeđa.
Ne remeti li to brižno naredana načela,
ne ruši li to s visine moral?
Remeti i ruši.

Pogledajte samo te sretnike:
kad bi se bar malo prikrivali,
hinili utučenost i tako krijepili prijatelje!
Poslušajte samo kako se smiju - uvredljivo.
Kakvim jezikom govore - tobože razumljivim.
A te njihove ceremonije, ta cifranja,
pa s koliko se samo pažnje međusobno ophode -
tačno kao da su se urotili protiv čovječanstva!

Teško je i zamisliti do čega bi došlo
kad bi njihov primjer drugi mogli slijediti.
Na što bi se mogle osloniti religije, poezije,
na što bi se mislilo, što bi se zapostavilo,
ko bi htio ostati u igri.

Sretna ljubav. Kome to treba?
Takt i razum nalažu da se o njoj šuti
kao o skandalu iz viših sfera Života.
Divna se djeca rađaju bez njezine pomoći.
Nikad joj ne bi uspjelo napučiti Zemlju,
uostalom rijetko se i događa.

Neka ljudi što ne znaju za sretnu ljubav
mirno tvrde da nigdje nema sretne ljubavi.

S tim će uvjerenjem lakše i živjeti, i umirati.


Vislava Šimborska
PSALAM
(With Polish version: PSALM)
(With English version: PSALM)

O, kako su nezbijene granice ljudskih država!
Koliko samo oblaka nad njima nekažnjeno preplivava,
koliko se pustinjskog peska presipa iz zemlje u zemlju,
koliko se planinskih kamičaka skotrljava u tuđe posede,
u izazovnim podskocima!

Moram li ovde da pominjem pticu za pticom kako leti,
ili kako se baš odmara na spuštenoj rampi?
Neka je to čak i vrabac - a već ima rep susedni,
iako mu je kljun ovdašnji. I uz to - al' se vrti!
Od nebrojenih insekata zaustaviću se na mravu,
koji između leve i desne stražarove cokule
na pitanje: otkuda tuda - ne oseća dužnost da odgovori.

Oh, sagledati tačno čitav taj nered odjednom,
na svim kontinentima!
Jer zar ono pasjakovina sa suprotne obale
ne švercuje preko reke stohiljaditi listak?
Jer ko ako ne sipa drsko dugoruka
narušava svetu sferu teritorijalnih voda?

Zar je moguće uopšte govoriti o kakvom takvom redu,
ako se čak ni zvezde ne mogu porazmeštati,
da bi bilo poznato koja kome svetli?

I još ono rasprostiranje magle što zaslužuje osudu!
I prašenje stepe na čitavom prostranstvu,
kao da nije uopšte napola presečena!
I razleganje glasova na uslužnim talasima vazduha,
dozivnog piskanja i značećeg klokotanja!

Samo ono što je ljudsko može da bude istinski tuđe.
Ostalo su mešane šume, krtičja rabota i vetar.

PSALM

O , jakże są nieszczelne granice ludzkich państw!
Ile to chmur nad nimi bezkarnie przepływa,
ile piasków pustynnych przesypuje się z kraju do kraju,
ile górskich kamyków stacza się w cudze włości
w wyzywających podskokach!

Czy muszę tu wymieniać ptaka za ptakiem jak leci,
albo jak właśnie przysiada na opuszczonym szlabanie?
Niechby to nawet był wróbel- a już ma ogon ościenny,
choć dzióbek jeszcze tutejszy.W dodatku - ależ się wierci!

Z nieprzeliczonych owadów poprzestanę na mrówce,
która pomiędzy lewym a prawym butem strażnika
na pytanie: skąd dokąd-nie poczuwa się do odpowiedzi.

Och, zobaczyć dokładnie cały ten nieład naraz,
na wszystkich kontynentach!
Bo czy to nie liguster z przeciwnego brzegu
przemyca poprzez rzekę stutysięczny listek?
Bo kto , jeśli nie mątwa zuchwale długoramienna,
narusza świętą strefę wód terytorialnych?

Czy można w ogóle mówić o jakim takim porządku,
jeżeli nawet gwiazd nie da się porozsuwać,
żeby bylo wiadomo która komu świeci?

I jeszcze to naganne rozpościeranie się mgły!
I pylenie się stepu na całej przestrzeni,
jak gdyby nie był wcale w pół przecięty!
I rozleganie się głosów na usłużnych falach powietrza:
przywoływawczych pisków i znaczących bulgotów!

Tylko co ludzkie potrafi być prawdziwie obce.
Reszta to lasy mieszane, krecia robota i wiatr.

PSALM

Oh, the leaky boundaries of man-made states!
How many clouds float past them with impunity;
how much desert sand shifts from one land to another;
how many mountain pebbles tumble onto foreign soil
in provocative hops!

Need I mention every single bird that flies in the face of frontiers
or alights on the roadblock at the border?
A humble robin - still, its tail resides abroad
while its beak stays home. If that weren't enough, it won't stop
bobbing!

Among innumerable insects, I'll single out only the ant
between the border guard's left and right boots
blithely ignoring the questions "Where from?" and "Where to?"

Oh, to register in detail, at a glance, the chaos
prevailing on every continent!
Isn't that a privet on the far bank
smuggling its hundred-thousandth leaf across the river?
And who but the octopus, with impudent long arms,
would disrupt the sacred bounds of territorial waters?

And how can we talk of order overall
when the very placement of the stars
leaves us doubting just what shines for whom?

Not to speak of the fog's reprehensible drifting!
And dust bowling all over the steppes
as if they hadn't been partitioned!
And the voices coasting on obliging airwaves,
that conspiratorial squeaking, those indecipherable mutters!

Only what is human can truly be foreign.
The rest is mixed vegetation, subversive moles, and wind.

Mačka u praznom stanu - Vislava Šimborska

Mačka ne bi da umre.
Jer šta da radi mačka
u praznom stanu.
Da se penje na zidove.
Da se češe o nameštaj.
Kao da je sve ostalo nedirnuto,
pa ipak izmenilo se.
Kao da ništa nije pomereno,
pa ipak ispremeštalo se.
I uveče lampa više ne gori.

Čuju se koraci na stepeništu,
ali nisu to ti.
Ruka koja stavlja ribu u činiju
opet nije ona stara.

Nešto ovde više ne počinje
u svoje uobičajeno vreme.
Nešto se ovde ne odvija
kako treba.
Neko je ovde bio i bio,
a zatim odjednom iščezao
i uporno ga nema.

Pregledala je sve ormane.
Optrčala sve police.
Zavukla se pod tepih i pregledala.
Čak je prekršila zabranu
i razbacala papire.

Šta ima više da se radi.
Da se spava, da se čeka.

Samo neka se vrati,
samo neka se pojavi.
Pokazaće mu već
da se tako s mačkom ne može.
Ići će mu u susret
kao da to čini preko volje,
polagano,
na veoma uvređenim šapama.
I bez velike radosti, za početak.

Kot w pustym mieszkaniu

Umrzeć - tego nie robi się kotu.
Bo co ma począć kot
w pustym mieszkaniu.
Wdrapywać się na ściany.
Ocierać między meblami.
Nic niby tu nie zmienione,
a jednak pozamieniane.
Niby nie przesunięte,
a jednak porozsuwane.
I wieczorami lampa już nie świeci.
Słychać kroki na schodach,
ale to nie te.
Ręka, co kładzie rybę na talerzyk,
także nie ta, co kładła.

Coś się tu nie zaczyna
w swojej zwykłej porze.
Coś się tu nie odbywa
jak powinno.
Ktoś tutaj był i był,
a potem nagle zniknął
i uporczywie go nie ma.

Do wszystkich szaf się zajrzało.
Przez półki przebiegło.
Wcisnęło się pod dywan i sprawdziło.
Nawet złamało zakaz
i rozrzuciło papiery.
Co więcej jest do zrobienia.
Spać i czekać.

Niech no on tylko wróci,
niech no się pokaże.
Już on się dowie,
że tak z kotem nie można.
Będzie się szło w jego stronę
jakby się wcale nie chciało,
pomalutku,
na bardzo obrażonych łapach.

I żadnych skoków pisków na początek.


Wisława Szymborska

ULJUDNOST SLEPIH

Pesnik čita stihove slepima.
Nije pretpostavio da će to biti tako teško.
Drhti mu glas.
Drhte mu ruke.

Oseća da je svaka rečenica
ovom prilikom stavljena na probu tame.
Da će morati sama da se snalazi,
bez svetlosti i boja.

Opasna avantura
za zvezde u njegovim stihovima,
za zore, duge, oblake, neone, Mesec,
za ribe ispod vode, do tog vremena srebrne,
i za jastreba koji tako tiho, tako visoko leti nebom.

Čita – jer je prekasno da ne čita –
o dečaku u žutoj jakni na zelenoj livadi,
o crvenim, prebrojivim krovovima u dolini,
o pokretnim brojevima na majicama igrača
i o neznanki među odškrinutim vratima.

Hteo bi da prećuti – iako je to nemoguće –
sve svece na stropu katedrale,
oproštajni gest s prozora vagona,
staklo mikroskopa i zračak u prstenu
i ekrane i ogledala i album s likovima.

Međutim, velika je uljudnost slepih,
velika je uviđavnost i velikodušnost.
Slušaju, smeškaju se i pljeskaju.

Neko od njih čak prilazi
s knjigom otvorenom naopačke
moleći za autogram koji neće videti.

VERMER

Sve dok ona žena u Kraljevskom muzeju
u naslikanoj tišini i usredsređenosti
iz dana u dan sipa
mleko iz bokala u činiju,
svet ne zaslužuje
smak sveta.

KRAJ I POČETAK

Posle svakog rata
neko mora da pospremi.
Kakav takav red
neće se uspostaviti sam.

Neko mora odgurnuti ruševine
na ivice puta,
da bi mogla proći
vozila puna leševa.

Neko mora utonuti
u žabokrečinu i pepeo,
federe kanabea,
krhotine stakla
i krvave krpe.

Neko mora dovući gredu
za podupiranje zida,
neko zastakliti prozor
i postaviti vrata na šarke.

To nije fotogenično
i zahteva godine i godine.
Sve kamere već su otišle
na druga ratišta.

Mostove i stanice
treba obnoviti.
Rukavi će biti u dronjcima
od zasukivanja.

Neko s metlom u ruci
još se seća kako je bilo.
Neko sluša
klimajući neotkinutom glavom.
Ali u njihovoj blizini već će
početi da se vrzmaju neki
kojima će to biti dosadno.
Neko će još vremenom
ispod žbuna iskopati
argumente nagrižene rđom
i preneti na gomilu otpadaka.

Oni što su znali
o čemu se ovde radilo,
moraju ustupiti mesto onima
što znaju malo.
I manje od malo.
Odnosno, isto što i ništa.

U travi, koja je nadrasla
uzroke i posledice,
neko mora ležati
s klasom u zubima
i zevati u oblake.

S poljskog prevela Biserka Rajčić
http://darkocvijetic.blogspot.se/2014/11/uljudnost-slepih-wisawa-szymborska.html


Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License