Trag Bure

Trag bure

Gorko sećanje na Pokolj u snove mi se uplete
i nosim ga sobom kroz svetove i noći,
i nigde mu nema granice;
a smrt je svirepa kod Soče i Gračanice
kao i pod Jokohamom.
Vreme se titralo s nama ko orkan sa žutom slamom,
i bili smo svugde pajaci, marionete.

Blistava svitanja pronosila su nam dana požare,
a mi smo čekali uvek čudesa
da nas spasu, ili izmrcvare.

Nikad radosti, u suton ili u podne,
a san nam je bio
kuća i njive plodne.
Mladost nam je raznela bura
preko veselih vila, mrtvačkih gudura,
gajeva i golih hridi,
i po nebu se klatiše razapeti
simboli bezumlja
krvavi, crveni romboidi…

Čovek se u meni stidi, stidi…

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License