Tadeusz Rozewicz

ČEGA BI MI BILO ŽAO

Osmjeha Wieslawe
kad kaže dobar dan
i laku noć
i kad ništa ne kaže
kad za mnom vrata zatvara
i otvara

poslije dugog putovanja
i na povratku
iz njoj daleke zemlje
gdje sam gradio stih

čega bi mi bilo žao

tišine između naših lica
i riječi koje ne bjehu
izgovorene
jer ono što je božansko
među ljudskim bićima
stalno traži
svoj izraz

čega bi mi bilo žao

”čitavog života”
i još ponečeg
ogromnog veličanstvenog
s one strane riječi
s one strane tijela
Prevod Čede Kisića

RASTRZANI U ŽURBI

Kako se mi sakatimo
rastrzani u žurbi
kako se mi sakatimo
uzajamno okrutni
usredsređeno budni
nepogrešivi u zadavanju udaraca

zabijamo jedno u drugo
oštrice oštrene
danju i noću
ležimo u mraku
s malim zatvorenim
ustima od leda

ležimo kraj zaboravljenih tela
a svako od nas govori za sebe
kakva muka
i čemu sve ovo
govorimo u sebi
mičući usnama

LAMENT

Vama se obraćam sveštenici
učitelji sudije umetnici
obućari lekari referenti
i tebi moj oče
Saslušajte me

Nisam mlad
neka vas vitkost moga tela
ne zavarava
ni nežna belina vrata
ni vedrina otvorenog čela
ni malje pod slatkom usnom
ni osmeh anđeoski
ni korak gipki

Nisam mlad
neka vas moja nevinost
ne uzbuđuje
ni moja čistota
ni moja slabost
krhkost i jednostavnost

Dvadeset mi je godina
ja sam ubica
ja san oruđe
slepo kao mač
u ruci dželata
ubio sam čoveka
i crvenim prstima
milovao sam bele grudi žena

Unakažen nisam video
ni nebo ni ružu
pticu gnezdo drvo
svetog Franju
Ahila i Hektora
Punih šest godina
iz nozdrva je izbijalo isparenje krvi
Ne verujem u pretvaranje vode u vino
ne verujem u oproštaj greha
ne verujem u vaskrsenje tela

USRED MNOGOPOSLOVA

Usred mnogo poslova
vrlo hitnih
zaboravih na to
da također treba
umirati

Lakomislen
zanemario sam tu obavezu
ili sam je ispunjavao
površno

od sutra
sve će se promijeniti
počet ću umirati brižljivo
mudro optimistički
ne gubeći vrijeme.

S poljskog: Čedo Kisić

USRED MNOGIH POSLOVA

Usred mnogih poslova
veoma hitnih
zaboravio sam
da treba i
umreti

Lakomislen
zanemarivao sam tu dužnost
ili sam je ispunjavao
nemarno

Od sutra
sve će se izmeniti
počeću da umirem brižljivo
mudro optimistički
bez gubljenja vremena

PRI SVETLOSTI LAMPI KOJE DIME

pri svetlosti lampi koje dime
svet izgledao drugačije

lica živih umrlih
spavača
okrenuta lica

mlade glave nagnute
jedna prema drugoj

pri svetlosti lampi koje dime
čovek više bio
odomaćen u radosti
dublje u brizi
poremećene senke
odlazile vraćale se rasle
reči bile toplije
tiše
kuća se njihala
otplovljavala s mrtvačkim sandukom i kolevkom

pri svetlosti lampi koje dime
beskonačnost je bila konačna
vreme uhvatljivo
prostor zatvoren
između četiri zida
bilo je dovoljno zatvoriti oči
pa da se nađeš u četvrtoj dimenziji

bilo je dovoljno otvoriti vrata
da bi se našao
na putu za Emaus
sresti živog Isusa
još neprepoznatnog
kako jede prženu ribu
hleb med iz saća

život se proživljava
idući susrećući

pri svetlosti gasnih lampi
kad su navijeni satovi
na zidu se pojavljivali znaci
Brunova crtana poezija
Mane - Tekel - Fares

o tim lampama
gotovo da je sve znao
pesnik iz Drohobiča
"gotovo"
jer sve
niko ne zna
ni o svom rođenju
ni o smrti

kada mislim o njemu
i njegovoj knjizi
vidim ga
njegovim očima
pri svetlosti lampe koja dimi
s ogromnom senkom
prostreljene glave
na zidu
prevela Biserka Rajčić

KAKO JE DOBRO
(Iz zbirke: NEMIR, Kultura, 1970)

Kako je dobro
Mogu da skupljam

jagode u šumi

mislio sam

nema šume i jagoda
Kako je dobro

Mogu da ležim

u senci drveta

mislio sam drveće
ne daje više hlada

Kako je dobro

S tobom sam

kako mi srce bije

mislio sam čovek
nema srca

Napomena: pesma je nastala u godinama neposredno posle Drugog svetskog rata.
(Prepev: Petar Vujičić)

SMEH

Kavez je bio tako dugo zatvoren
da se u njemu izlegla ptica
ptica je tako dugo ćutala
da se kavez otvorio
rđajući u tišini
tišina je tako dugo trajala
da se iza crnih šipki
razlegao smeh

SKIDANJE TERETA

prišao je k vama
i kaže
niste odgovorni
ni za svijet ni za kraj svijeta
skinut vam je teret s ramena
sad ste kao ptice i djeca
igrajte se
i igraju se
zaboravljaju
da je savremena poezija
borba za disanje
1959.

GLAS

Sakate se i muče
ćutanjem i rečima
kao da imaju pred sobom
još jedan život

čine tako
kao da zaboravljaju
da su njihova tela
sklona smrti
da utroba čovekova
lako podleže truljenju

bezobzirni prema sebi
slabiji su
od biljaka i životinja
može ih ubiti reč
osmeh pogled

POSMRTNA REHABILITACIJA

Mrtvi se sećaju
naše ravnodušnosti
Mrtvi se sećaju
našeg ćutanja
Mrtvi se sećaju
naših reči

Mrtvi vide naše njuške
razvučene od uva do uva
Mrtvi vide naša
tela što se taru uzajamno
Mrtvi vide naše ruke
složene za pljeskanje

Mrtvi čitaju naše knjige
Slušaju naše govore
što smo ih davno održali
Mrtvi čuju
mljackanje jezika
Mrtvi proučavaju referate
Učestvuju u diskusijama
već završenim

Mrtvi vide stadione
horove ansamble u skandiranju
Krivi su svi živi

Kriva su mala deca
koja su dodavala bukete ruža

Krivi su ljubavnici
Krivi su

Krivi su oni koji su pobegli
i oni što su ostali

Oni koji su govorili da
i oni koji su govorili ne
i oni koji nisu govorili

Mrtvi prebrojavaju žive
Mrtvi nas neće rehabilitovati

LAĐA

Ne plači
ipak ga nisi volela
on je predmet
koji treba izneti iz kuće

diskretno odškrinuti prozor

u mom crnom odelu
u lađi
bez vesala
napušta ovaj svet
otplovljava
otac

drveni kovčeg
zaglavio se među granje
zelenih venaca smreke
papirnih traka

otac je poživeo
devedeset godina
umro je u februaru 1977

ne plači
ipak sam ga voleo
ispod stakla sličica
otac nosi zeleno drvo
krst i sekiru
kaljače
za dubok sneg
na stolu leže obojeni lančići
zvezde anđeoske kose

neka mu zemlja laka bude

KUPI MAČKU U DŽAKU
(Odlomak prema prevodu Biserke Rajčić)

I. dolazi

dolazi veliki
Sponzor Mecena
s maskom s kapuljačom
s fantomkom na glavi
pazi dete jer oteće te
dimničar Princ ovog sveta
kum

dolazi dobrotvor
ubacuje u kape berete
cilindre i birete
"Nagrade"

veliku malu ili neku drugu
bilo koju prestižnu
mrvice s gospodskog stola
delić procenta
brdo papirnatog novca
bez vrednosti
grošić (ali ne udovici)
već dobitniku nobelove nagrade za mir

mira nije bilo nema ga
niti će ga biti
si vis pacem, para bellum
grošić za romano-pisca
grošić za pesnika mučenika
ludu koja peva
u užarenoj peći cenzure
tri grošića od boginje pobede
od petrarke od herdera
za kundelku i Homera
tri oskara za King-Konga
milijardu za hari potera

sedimo na parnasu
pokazujemo
kraste patrljke rane ožiljke
(ove za otadžbinu ove od otadžbine)
čučimo kraj hramova banki
kraj grobljanskih kapija
kraj krematorijuma zidova smrti
sedimo u uniformama šlemovima
u krvavim muzejskim ritama
u logoraškim odelima i frakovima
pozorišnim kostimima

Tri poljska klasika: Zbignjev Herbert, Tadeus Ruzevic i Ceslav Milos


Tadeus Ruzevic Moja Poezija

thanks Daša Stojanović

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License