Svet U Kapi Rose

Izbor pesama, uporedni prevod
sa francuskog, engleskog, ruskog, predgovor, beleške
DRAGOSLAV ANDRIĆ

JEZIK, PESNIŠTVO, TRADICIJA …

Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to" stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska za nas predstavlja samo kuriozitet.

Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas ovde jedino i zanima, to pismo je izraslo iz Jezika koji je u tonalitetima čije promene potpuno menjaju smisao reči našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poelednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Poštećena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezaviena, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle, dalje od reči. A ta značenja, osloboćena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave.

Upravo to i jeste težnja ideograma da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije porećenje nego, tako reći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII v. piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa meću njegovim savremenicima kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju.

Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III v. pre naše ere, čitljiv i bez poznavanja njetovog izvora, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica valja ga naučiti …

Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike osloboćene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnoiravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i mećusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak ukrug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun nego u korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmi, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz": to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram.

Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronaćeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrćem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma", kažu, „koja to dokazuje".

I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom.

SVET U KAPI ROSE

I govorahu naši stari: „Čovek ne treba da se ogleda u vodi, nego u drugim ljudima"
Kralj Ču (umro 1105 god pre naše ere)

JEZIK, PESNIŠTVO, TRADICIJA,

VREME ZAČETO REČJU

Pesmarica (XI-VI vek pre naše ere)
Iz Pesmarice
Rađanje plemena Čeua
Preslavni praotac
Vojnici
Berem trske
Molba Čung Ceu
Puzavice
Srce usamljenika

OČI U OČI S DAVNINOM
Doba zaraćenih kraljevstava (IV-III vek pre naše ere)

K'ju Juan
Boginja reke Hsjang
Boginja sudbine
Pitanja nebu

Hsjang Ju
Pesma o padu Kaj-Hiaa

T'jen Heng
Pesma o selu mrtvih

TRAGOM RAZVEJANIH PORUKA

Doba loze Han (206 god pre naše ere - 219 god naše ere)

Kao Cu
Pesma o oluji
Se-ma Hsjang-žu
Lovište Šang-lin

Lju Č'e
Pesma o opalom lišću i tužnim cvrčcima

Neznani pesnik
Stara pesma

Neznani pesnik
Tužna pesma

Su Vu
Noć rastanka

Neznana pesnikinja
Pesma

Pan Čieh-ju
Tugovanka

ODJECI S KRAJA SVETA
Doba loze Vej i loze Cin (220-264 i 265-419)

Neznana pesnikinja
Bez naslova

Neznana pesnikinja
Bez naslova

C'ao Či
Pesma iz zbirke o sedmogubom čemeru
Bez naslova

Žuan Ci
Pesničke misli

Fu Hsjuan
Sećam se kakav si nekad bio

Au Ki
Tugovanka o tigru lutalici

Co Se
Iz pesama o predanjima

T'ao C'jen
Bez naslova
Selidba
Ce Je

VIDIK IZA SKLOPLjENIH OČIJU
Doba južnih i severnih loza i loze Suej (420-581 i 581-617)

Jen Jen-če
Hi K'an

Sje Aing-jin
Bdenje na padinama Še-mena

Pao Čao
Na glasje Pesme o tegobama putovanja

Sje T'jao
Onaj na koga mislim

Pao Jue
Putniku, za sreću

K'ong Če-kuej
Izlet do vrha T'aj-p'ing

Hsjao Jen
Usamljenik
Prolećni vetar

Šen Jue
Pozdrav Fanu iz Ngan-č'enga
Uspomena

Fan Jun
Rastanak
Oproštajna pesma

T'ao Hong-king
Odgovor caru, koji htede da zna čega ima na planini
Tugovanka o hladnim noćima

Hsjao Cu-huj
Zimsko svitanje

Kjang Cong
Tugovanka iz vajata

Lu K'aj
Pesma posvećena Fan Jeu

Neznani pesnik
Bez naslova

Plemenita Hu
Ne gizdam se više

SVET U KAPI ROSE
Doba loze Tang (618-907)

Čan Žo-hju
Noć Meseca i cveća, nad rekom, u proleće

Vang Han
Mlada sirotica
Pesma o Lang-čeuu

Vang Č'ang-ling
Tužbalica iz vajata
Devojka na lotosovom jezeru

Vang Vej
Na planini
Jesenji sumrak na planini
Senica od bambusa
Pesme ptica i potoka
Zbogom

C'uej Hao
Kraj jedne kapije, na jugu grada

Li Po
Tugovanka o Č'ang-kanu
Prolećna tužbalica
Noću se rastajem sa drugom
Na glasje Pesme o čistoj svirci srca
Početak proleća: Poruka Vangu iz Han-janga
Odgovor jednom svetovnjaku
Prijateljska sedeljka
Lov
Poseta Han-tanu: Igrači u Južnom Paviljonu
U Paviljonu Žutog Ždrala: Praštanje sa Mong Hao-žanom, koji odlazi za Kuang-ling
Misli u tihoj noći
Berući lotose
Jednoj lepotici, u prolazu
Narovo drvo kraj susetkinog prozora
Kajanje
Tugovanka
Dvorska zadovoljstva
Pesma iz Hsjang-janga
Starinska pesma

Kao Še
Tugovanka o Jenu

Tu Fu
Bez naslova
Budistički hram
Papagaj
Zavojiti potok
Zvezde i Mesec nad Plavom Rekom
Car
Vrbovnik u Ši Haou
Penjanje u brda
Ispovest jednog putnika u noći
Dom u srcu

Neznani pesnik
Na glasje Pesme iz Hsjang-janga

Neznani pesnik
Na glasje Pesme o kraljeviću iz Lang-jea

Neznana pesnikinja
Na glasje Pesme o grančici slomljene vrbe

Neznani pesnik

C'en Šen
Pesma o snegu, za Vua, koji se vraća svom zavičaju
Susret sa poklisarom na putu za prestonicu

Čang Ki
Noć na zastanku kod Mosta Javorova

Vang Če-huan
Uspon do Paviljona Roda

Ljeu Č'ang-k'ing
Po snegu, kod jednog domaćina na bregu lokvanja

C'jen K'i
Zapis na kolibi pustinjaka C'ueJa

Se-k'ong Šu
Izvor u kamenu

C'uj Jing-jing
Čang Šengu

Sju Kju
Na Jezeru Zelenih Trava, u oblasti Long—jang

Han-šan
Hladna Planina

Mong Kjao
Jesenje misli
Tuga klanaca
Pesma o sinu koji polazi na put

Čang Ci
Planinske ptice

Han Ji
Južne Planine
Svenulo drvo

Kja Tao
Zapis o pustinjačkom prebivalištu kod Li-ninga
Noć u seoskoj krčmi

Ljeu Ju-si
Na glasje Pesme zagledanog u balčak
U društvu, pijem vino, gledajući božure

Po Kju-ji
Pesma o večnoj čežnji
Ogledalo
Pesma na zidu krčme
Odraz
Lauta
Obrve žene koja tuguje za odsutnim mužem
Pokraj ribnjaka
Gunđanje
Starost u proleće
Uz vino
Tugovanje za božurima
Bambus ispred prozora Li C'e Juna
Iščekujući zrikavce
Surova hladnoća u selu

Juan Čen
Carsko noćište

Li Ho
Jedna se devojka češlja
Vrh strele sa starog bojišta u Č'ang-p'ingu
Grob Male Su
Severna hladnoća
Na granici

Bang Kjen
Mlada

Č'en Ju-lan
Mužu

Tu Mu
Bele čaplje
Pesma devojci iz Jang-čeua, na rastanku
Visoki paviljon bivšeg velikodostojnika Jiana
Pesmica o proleću južno od Reke
Kula na gradskoj kapiji Č'i-ana
Smirenje

Li Šang-jin
Ljubavna pesma
Svitanje
Vrba
Na vidiku
Ravnica Lo-jeu
Cveće što se razvejava
Bez naslova
Šarena lauta
Ispisano na manastirskom zidu

Li Tuan
Čari svirke

Č'en T'ao
Tužbalica o Long-siju

Ši Čjen-vu
Nema ga

Čang Hu
Pesma Su Hsjao Hsjao

Lo Jing
Čaplja

Tu Kvang-t'ing
Lepotica

Hsu Ning
Staro drvo

Neznani pesnik
Strujanje

Li P'in
Prelazeći Han

Ven T'ing-jun
Boravak na planini, početkom jeseni
Prolazeći kraj starog staništa Li Čeng-kjuna
Na glasje Pesme o vodenom satu koji označava noćna bdenja

Cu-lan
Uz gradske zidine

Vej Čuang
Pesma o Kin-lingu
Na glasje Pesme o varvarima

PAVILjON ŽUTOG ŽDRALA
Doba pet loza (907-959)

Fong Jen-ki
Na glasje Pesme o prispeću od Zlatnih Vrata

Čang Pi
Leptiri

Ai Ji
Potajna ljubav
Bez naslova
Nepomične oči
Na glasje Pesme o uspomeni na krajeve južno od Reke
Na glasje Pesme o talasima što kupaju pesak
Na glasje Pesme o radosti ponovnog viđenja
Prolećna hladnoća
Crveni lotos

Plemenita Fej
Pesme o carskom vrtu

IZA BISERNOG ZASTORA
Doba loze Song (960-1279)

Lin Pu
Mala šljiva u planinskom voćnjaku

Čang Hsjen
Na glasje Pesme o sinu nebeskog besmrtnika

Ngeu-jang Hsjeu
Na glasje Pesme o leptiru koji voli cveće
Na glasje Pesme o berbi dudinja
Za monaha Kjun-lija iz Vu-veja
Napisano iza kolibe jednog pijanog starca u Č'u-čeuu

Vang Ngan-še
Šetnja po prigrađu

C'ao Č'ung-či
Jau C'ingu

Su Ši
Na glasje Pesme o besmrtniku iz pećine
Jednom prijatelju
Most na jezeru
Trešnje i jabuke
Ispisano na slici što prikazuje slomljenu granu, koju naslika pisar Vang, iz Jen-linga
Senke cveća
Napisano u pijanstvu, dvadeset sedmog dana šestog meseca, u paviljonu sa pogledom na jezero
Noćna pesma o barci
Porumenela breskva
Sveobuhvatna ljubav
Gledajući božure
Pijanstvo

Tuang Ting-kjen
Na glasje Pesme o čistoj i tihoj svirci
Idući ka Paviljonu Radosti
Slušajući kako Jong-te svira na citri

C'in Kuan
Na glasje Pesme o besmrtnicima sa Mosta Svraka
Na glasje Pesme o pranju svile u potoku

Mao P'ang
Na glasje Pesme o tužnim uzletima

Čeu Pang-jen
Na glasje Pesme o crvenom prozoru
Na glasje Pesme o talasima koji kupaju pesak
Na glasje Pesme o proleću u Paviljonu Od Žada

Či Tin-ji
Na glasje Pesme o srećnom događaju koji se bliži

Li C'ing-čao
Na glasje Pesme o šljivinoj grančici
Na glasje Pesme o proleću u Vu-lingu
Na glasje Pesme o nebeskom splavu
Na glasje Polagane popevke
Na glasje Pesme o beskrajnoj slozi

Č'en Ju-ji
Razvedravanje

Jang Van-li
Veslačeva frula
Drvo banane na kiši
Sedeći, s večeri, u paviljonu u Vo-čiju
Gledajući Mesec, iz Zavejanog Ribarskog Čamca, jedne hladne noći

Hsi Čao
Skakavci lete visoko

Lu Jeu
Šetnja do sela zapadno od bregovlja
Na glasje Pesme o srećnom događaju koji se bliži
Uz vino
Ribar
U vrtu Šena
Mom sinu

Hsin Č'i-či
Na glasje Pesme o Č'u Ni Eru

Taj Ši-p'ing
Prekor lastama

Č'en Tao
Svitak svile

Je Ši
Poseta odsutnom prijatelju

Kjang Kuej
Lanjsko putovanje
Razasute mrlje

Juan Hao-ven
Napuštajući prestogašu

POKOŠENI OSMESI
Doba loze Kin i loze Juan (1115-1234 i 1260-1367)

Č'en Fu
Kju-jong i plavičaste litice323

Aju Jin
Na glasje Pesme o cveću manjolije

Čao Meng-Fu
Istočno prigraće

Song Vu
Borbe južno od tvrđave

Kuan Jun-še
Bez naslova

Sju Caj-si
Jesenja raspoloženja

Čang K'o-kjeu
Prolećna misao

Song Fang-hu
Bez naslova

Aju Či
Bez naslova

Čang Hjen
Mlada Mongolka

Ho Čung
Prolećni vetar je kao mladost

KRUGOVI NA MIRNOJ VODI
Doba loze Ming (1368-1643)

Fan-k'i
Brodeći, zorom, po Zapadnom Jezeru

Pjen Kung
Vu Kao-pingu

Ajeu Ci
Vojnikov rastanak sa ženom

Ho King-ming
Ispraćajući Han Šu-k'inga, koji se vraća u Šen-si

Huang Ju-cao
Slučajna pesma u letnji dan

Ai P'an-lung
Čao Čun

Čang Juan-k'aj
Opraštanje sa pratiocima kraj Mosta Javorova

Jen C'an
Poljske blagodati

Č'en Čiej
Prolećni vetar

Kuan Han-k'ing
Tri ljubavne pesme

Ma Če-juan
Brujanje večernjih zvona iz jednog budističkog manastira, u magli
Noćna kiša nad Hsjaom i Hsjangom
Jesenja misao

Č'en Šan-min
Trava

Kung Hsing-či
Vrbe kraj kapija Jung Cina

Paj P'u
Vinska pesma

Ho King
Stari konj

Ao Kong-šeng
Kraj potoka

Ma Hsjang-lan
Cvet koji sam naslikala

Vang Cjao
Novogodišnje veče

Sju Tong
Susret sa Li Taom, u krčmi

UŠANČENO SEĆANjE
Prvi vek i po loze C'ing (1644 do pred kraj XVIII veka)

Šen K'in-k'i
Šljiva

Han Hia
Mesec nad grebenima, na granici

Vang Jen-hang
Kratki rastanci

P'u Song-ling
Unutrašnja svetlost

Mao Č'i-ling
Pred ogledalom

Tan Ki-c'ong
Nadgrobna beseda na jednom bojnom polju

Čao Či-hsin
Odbačena supruga

Lu Ven-ming
Starinska pesma
Šao Čang-heng
Ribar

Na-lan Hsing-te
Bez naslova
Na tlasje Pesme o dugoj čežnji
Na glasje Pesme o varvarima

Vang Kjeu-ling
Zapis u krčmi

Vej Ai-t'ong
Put za Ma-ling

Fang Č'ao
Planina Mjao-ku

Sju Lan
Prolaz365
Pesma o granicama
Živi oganj

Šen Čun
Napušteni paviljon

Huang Tu-šan
Pecanje po snegu

Čeu Long-cao
Vode Long-t'eua

Neznani pesnik
Zajedno, u noći

Cjang Ši-c'juan
Očekujući dolazak broda
Svetlosti grada, u veče

LEGENDE, DINASTIJE, DATUMI
PESNICI, ŽIVOTI, PESME
NAPOMENE
BIBLIOGRAFIJA

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License