Smrt Pokolenja

Smrt pokolenja

Mi srećni nismo bili.

Nismo oprali na vrelu bratstva oči,
nego smo u groblju, na hladnoj, kamenoj ploči
slušali kako Majka za Sinom cvili.

I iz groblja došli smo čisti,
kroz oblake dima
nazirao se svetlosti nove luč, -

i vi nas dočekaste
pletenim, trostrukim bičevima.
I vaše ruke, ko železni obruč
koji guši, guši… guši…
obviše se oko naših grudi.

Mi smo tada u duši
prokleli i vas i sebe;
i od bola
promenili smo sto idola
i na sto staza htedosmo stati.

Ali na svakoj po jedna Mati
reče nam da ni mi nismo ljudi.

I tada smo odrekli se svega!

Noć svugde, kao i pre. I tama…
Mi izgibosmo pod crnim zastavama,
a vi slavite pompezan pir…

Noć svugde.

I tama.

I mir…

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License