Poslednji Sastanak

Poslednji sastanak

Ja sam slep i go i sakat
ostao onda na cesti,
i niko me nije hteo poljubiti
i sobom povesti;
a ti si pošla dalje,
u nove zagrljaje,
ponosna, neverna, bela ženo!
Al mi ćemo se još jednom sresti!

I kada se ponovo, poslednji put sretnemo,
bedno,
i žedno,
i nemo, -
prošlost će nas u jedno telo sliti,
i nas dvoje ko dva pomamna diva
ispod neba ćemo se viti,
i onda ćemo pasti
u monotonu sredinu njiva.

I bogovi će za svoje zvezde
iskre od našeg plamena krasti.
(Pojmiš li, bela, ponosna ženo:
iskra da budeš bogovima!?)
I onda ćemo nestati
bez plača, praha i dima…

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License