Osip Mandelstam

Osip Mandeljštam
U ime hrabrosti budućih vekova
I plemena ljudi koji će sve više rasti,
Ja sam se lišio čaše na piru očeva,
I veselja i sopstvene časti.
Vek-vukodav skače na me, da me kolje,
Ali ja vuk nisam i nemam vučju kožu.
Ko kapu, u rukav, tutni me bolje
U sibirskih stepa topli kožuh –
Da ne vidim kukavice, ni meko blato,
Niti na točku krvave neke kosti,
Da u noći sijaju prašnici, ko zlato,
U svojoj prvobitnoj lepoti.
Odnesi me u noć, gde Jenisej žubori,
I gde doseže bor zvezde avgusta,
Jer po koži svojoj ja nisam vuk u gori
I neistina mi je iskrivila usta.
Osip Mandeljštam (1891-1938)
Preveo sa ruskog Branko Miljković
Iz knjige Šum vremena, Prosveta, Beograd, 1966.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License