Nelly Sachs

Nelly Sachs
Bibliografi (utgivet på svenska)
Flykt och förvandling: ett dikturval (tolkning Johannes Edfelt [m.fl.]) (FIB:s lyrikklubb, 1961)
Än hyllar döden livet (tolkning Erik Lindegren) (Bonnier, 1964)
Eli: ett mysteriespel om Israels lidande (tolkning Johannes Edfelt) (Bonnier, 1965)
Glödande gåtor = Glühende Rätsel (tolkning Gunnar Ekelöf) (Bonnier, 1966) [tvåspråkig utgåva]
Dikter (tolkning Olof Lagercrantz, Erik Lindegren, Gunnar Ekelöf) (Bonnier, 1967)
Vägen är en hand: fyra sceniska dikter (tolkning Margaretha Holmqvist) (Bonnier, 1968)
Fyra diktcykler: Glödande gåtor II-IV, Den sökande (tolkning: Percival) (Bonnier, 1970)
Nelly Sachs samlade dikter (översättning Rolf Moberg) (MånPocket, 2001)
Den store anonyme (översättning Margaretha Holmqvist, förord & urval Aris Fioretos) (Ersatz, 2010)
Brevväxling med Paul Celan: Brev (Briefwechsel) (översättning Margaretha Holmqvist [Sachs brev], Lars-Inge Nilsson [Celan]) (Ellerström, 2011)

NELI SAKS

IZ HOROVA POSLE PONOĆl
Hor spasenih

Hor spasenih

Mi, spaseni,
Iz čijih šupljih kostiju je smrt već svoje
sviraljke krojila,
Po čijim žilama je smrt već svoje gudalo
povlačila —
Naša tela još nariču
Svojom osakaćenom muzikom.
Mi spaseni,
Još uvek visi užad za naše vratove ispletena
Pred nama u plavom vazduhu —
Još uvek se pune peščani satovi
našom kapajućom krvi.
Mi spaseni,
Još uvek nas jedu crvi strave.
Naša zvezda je zakopana u prašinu.
Mi spaseni,
Molimo vas:
Pokazujte nam polako vaše sunce.
Vodite nas od zvezde do zvezde korak po korak.
Dozvolite da život polako ponovo naučimo.
Inače bi mogla pesma jedne ptice,
Punjenje jedne kofe na kladencu
Naš rđavo zapečaćeni strah
da provali
I da nas odnese kao penu —
Mi vas molimo:
Ne pokazujte nam psa koji ujeda —
Moglo bi se zbiti, moglo bi se zbiti
Da se pretvorimo u prašinu —
Pred vašim očima pretvorimo u prašinu.
Šta, zapravo još drži naša tkiva?
Mi, koji smo ostali bez daha,
Cija duša je Njemu iz ponoći poletela
Davno pre nego što se naše teltŠSpaslo
U kovčeg trenutka.
Mi spaseni,
Mi stežemo vašu ruku
Mi prepoznajemo vaše oko —
Ali nas drži još samo oproštaj,
Oproštaj u prašini
Nas drži zajedno sa vama.

(Sa nemačkog: Julija Najman)

IZ HOROVA POSLE PONOĆI

Hor zvezda

Mi zvezde, mi zvezde
Mi putujući, sjajni, pevajući prah —
Naša sestra Zemlja postala je
slepa
Ispod svetlećih slika neba —
Postala je jedan krik
Između pevajućih —
Ona, koja beše najčežnjivija
Koja je svoje delo iz praha započela:
anđele stvarati —
Ona, koja nosi blaženstvo u svojoj tajni
Poput voda koje sobom zlato nose —
Prolivena u noći leži ona
Kao vino na ulicama —
Sumporne žute svetlosti nečastivog skakuću
po njenom telu.
O zemljo, zemljo
Zvezdo nad zvezdama
Ispunjena tragovima nostalgije
Koju je sam Bog započeo
Zar nema nikoga na tebi koji se seća
tvoje mladosti?
Nikoga koji će baciti kao plivač
u mora smrti?
Zar nije ničija nostalgija sazrela
Da bi se vinuo kao anđeosko leteće seme
Maslačkovog cveta?
Zemljo; zemljo, jesi li ti postala slepa?
Pred sestrinskim očima Plejada
Pred ispitujućim pogledom Velikih kola?
Ruke ubojica da li su Izraelu ogledalo
U njemu je umirući ugledao svoje umiranje
Zemljo, o zemljo
Zvezdo nad zvezdama
Jednom će se jedno zvezdano telo
zvati ogledalo.
Tada ćeš, o slepa zemljo, ponovo progledat.

(Sa nemačkog: Julija Najman)

SRED BEKSTVA

Sred bekstva
Usput
Kakav doček —

Uvijen
U maramu vetrova
Sa nogama u molitvi peska
Koji nikada ne ume
Da kaže amin
Jer mora
Iz peraja u krilo
I dalje —

Bolesni leptir
Uskoro će opet saznati
Za more
Ovaj kamen
Sa zapisom muve
Dao se meni u ruke —

Umesto zavičaja
Ja držim promene sveta —

(Sa nemačkog: Ivan Ivanji)

PLIMA I OSEKA SVIRAJU AKORD

Plima i oseka sviraju akord
Lovci i lovljeno.
Mnogim rukama

Pokušava se hvatanje, učvršćivanje,
Krv je konac.

Prsti pokazuju rasporede,
Delovi tela se postavljaju
U crteže koji umiru.
Strategija,
Miris patnje —
Udovi na putu u prašinu
I pena čežnje
Nad vodama.

(Sa nemačkog: Ivan Ivanji)

ALI MOŽDA SMO

Ali možda smo
Mi koji smo se
Pušili od greha
Ipak stvorili svemir ushodani
Jezikom svoga daha?

Uvek nanovo
Fanfaru početka oglašavajući
Zrno peska brzinom vetra stvorili
Pre nego što bi svetlost
Nad porođajnim pupoljkom
Embria?

I uvek smo nanovo
Zaokruženi
U tvojim pokrajinama
I kada se ne setimo noći
I dubinama mora
Zubima odgrizemo
Zvezdane misli reči.

Pa ipak oremo njivu
Smrti iza leđa.
Možda su stranputice greha
Kao meteori potajnih dezertiranja
Ipak azbuka oluje
Upisana pored duga —

A ko će znati
Stepene oplođavanja
I kako se setve spasavaju .
Iz odvučenih zemaljskih carstava
Za upijanje
Usta svetlosti.

(Sa nemačkog: Ivan Ivanji)

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License