Na Dnu

NA DNU

Od padanja su nam se usijale glave
i nema na dnu proroka da se jave.
Nego se jutro odvuče
u suton mističan pod stene
što se sa neba otkidaju kao zavese sure.
A iz snova, iz nebesa mahnitim korakom jure
Sutra, Davno i Juče,
drednoti, magi, komete i žene;
i sve se u krvavo kolo života svija
pod otmenim lukom plavih božjih ćuprija.

I kada ponoć razvije zastave bluda
i uzme u ruke krmu,
ne proleti sunce ni senka ovuda,
a žalosti naše i radosti
mrtve padaju na kaldrmu.

I niko ne može da se uspne na vrh planina,
u predelima sa večnim tokom,
gde sve do kraja ide,
i odakle se svi snovi, gresi
sve duše i nebesa do kraja vide.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License