Molitvom Do Zvezda

Љубиша Р. Митровић

МОЛИТВОМ ДО ЗВЕЗДА

СКЦ
Студентски културни центар, Ниш
2011.

Љубиша Р. Митровић
МОЛИТВОМ ДО ЗВЕЗДА
Издање прво 2011.
Издавач
Студентски културни центар
Ниш
За издавача
Мирослав Јовић
Уредник
Александар Благојевић
Рецезенти
Димитрије Миленковић
Др Слађана Ристић - Георгиев
Др Драгиша Бојовић
Прелом текста и дизајн корица
Биљана Продовић - Милојковић
Дарко Јовановић
Штампа
СВЕН Ниш
Тираж
300 примерка
ISBN 978-86-7757-141-2

!!!! ТЕКСТ ЗА КЛАПНУ – ПРЕДЊA KOРИЦА !!!!

Молитвена мисао, путовање у дубине људске душе и из ње у бесконачне просторе, кад се, Хердерлиновим трагом, душа додирује са васионом, до узнесења, може се доспети само на Светој Гори, у вечном Хиландару. На том трагу је, у својој новој збирци песама Молитвом до звезда песник Љубиша Митровић.
Једноставним, искреним и топлим стихом, песник покушава да оствари дубинска понирања и просветљавања духовна. На хиландарским стазама, поред звезданих манастира, боготражитеља, исихаста, чудотворних икона, долази Митровић до упечатљиве визије:
„Овде је небо сишло на земљу
А монаси својим молитвама
Невидљивим лествицама вере
Попеше се на небо“.
Из песме у песму сагледаће песник келије монаха, прелепа древна здања манастира и цркава, Богородичин врт, освештане иконе, духовне винограде, небеске храмове… сазнаће и доживети да је све молитва, а да су монаси „надничари у божјем винограду“ и да, унутрашњим виделом, доспевају до оног заноса Светог Августина, што се, Божјом милошћу, пење до врхунца и постаје „нешто више него овај живот“.
Тако песник Љубиша Митровић дозива речи са дна језика да би досегао молитвене шапате на стазама светогорским и у храмовној тишини Хиландара.

Димитрије Миленковић
__

Садржај

Предговор : Молитва и звезде – др Слађана Ристић – Георгиев……………………6
1. На путу ка извору……………………………………………………………………………..9
И пре пута путовах к’ теби ………………………………………………………….11
* * * ( И пре него што кренух… ) ………………………………………………12
Запис ………………………………………………………………………………………..13

  • * * ( Грчка земља… ) ……………………………………………………………….14

Халкидики ………………………………………………………………………………..15
Боготражитељи Атоса ……………………………………………………………….16
2. Света гора и Хиландар……………………………………………………………………17
Света Гора (1) ……………………………………………………………………………..19
Света Гора (2) ……………………………………………………………………………..20
Богородичан врт ………………………………………………………………………….21
Све је молитва …………………………………………………………………………….22
Духовни виногради …………………………………………………………………….23
Слуге свевишњег ………………………………………………………………………..24
* ( Духовни архипелаг….) ………………………………………………………….25
Хиландар ……………………………………………………………………………………26
Ноћ у Хиландару ………………………………………………………………………..27
Подвизништво ……………………………………………………………………………28
*
( Речи молитве… ) …………………………………………………………………29
Духовно братство ………………………………………………………………………..30
Монашка Ћеле-кула …………………………………………………………………….31
* ( Зрију светосавски духовни виногради…. ) …………………………….32
Плач Тројеручице ……………………………………………………………………….33
*
( Овде су стала времена…) ……………………………………………………34
*** ( Више келија… ) …………………………………………………………………..34

3. Боготражитељи ……………………………………………………………………………..35
* ( Боготражитељи… ) ………………………………………………………….37
*
( Монаси су надничари… ) …………………………………………………….37
Вера …………………………………………………………………………………………..38
* ( Љубав и вера… ) …………………………………………………………………39
*
( Срцем путују верујући… ) …………………………………………………..39
* ( На Светој Гори… ) …………………………………………………………….40
*
( Јутарња песма птица… ) …………………………………………………..40
* ( Јутро је… ) …………………………………………………………………………41
*
( На Светој Гори… ) …………………………………………………………….42
* ( У потрази за Свевишњим… ) ………………………………………………42
*
( Јутро претече ноћ… ) ………………………………………………………..43
*** ( Молитва је… ) …………………………………………………………………..43
Исахиста …………………………………………………………………………………..44
Молитва ……………………………………………………………………………………45
Духовно братство ……………………………………………………………………..46
Испосничко гнездо ……………………………………………………………………47
Молитва ……………………………………………………………………………………48

4. Заточено Косово …………………………………………………………………………….49
* ( Над Косовом… ) ………………………………………………………………..51
Опет сеобе и збегови …………………………………………………………………52
Грачаница …………………………………………………………………………………53
*
( Сабише нас… ) ………………………………………………………………….54
Србија ………………………………………………………………………………………55
* ( Краду нам памћење… ) ……………………………………………………..56
*
( Све је то богатство… ) ……………………………………………………57
Небеске невине девице ……………………………………………………………..57
За ново читање историје ……………………………………………………………58
Балада против смрти …………………………………………………………………59

Изводи из рецензије
Белешке о аутору

Слађана Ристић - Горгиев

Молитва и звезде

Mоже ли се молитвом до звезда?! Да ли је то само песничка метафора, узалудна чежња душе да се вине до непрегледних висина? У хришћанској традицији молитва је пут, тишина, разговор душе с Богом и гносеолошки орган. Молитвом се може не само до звезда, него и даље од њих, може се до самога Творца звезда.
Аутор збирке песама Молитвом до звезда др Љубиша Митровић говори нам о узбудљивом паралелизму земаљског и духовног путовања. Говори нам о молитви као путовању душе и о доласку на Свету гору као путовању тела. Песник је очаран пејсажима и молитвеношћу Свете Горе, светих места које обилази. Света места – манастири, цркве, храмови – натопљена су молитвом, па тиме и Божјим присуством, крочите ли тамо – крочили сте у небо!
Овде је небо сишло на земљу,
просуле се звезде Атоса.
Духовне келије монаха, појање, богослужба, море, све то очарава песника, па ипак остаје мала недоумица.
Запитах се која сила натера
ово малено братство
да овде свије своје вечно гнездо?
Мада разум пита, дубоко у души, одговор је познат. Дилеме су само привремене и доносе их путници из света, доноси их разум а душа већ зна. Стихови ове збирке сведоче о сусрету људске душе са Богом. Тај сусрет није нимало лак, он човека суочава са својим границама. Зато налазимо стихове попут ових, ….. мрав сам а хтео бих да летим, или ….бунар зидамо а на небо гледамо.
И управо је то суочење почетак онтолошког сусрета Бога и човека – почетак рађања праве молитве. Молитве којом се везују небо и земља, Бог и човек.
Дозивам те гласом птица
………Милостиви Господе,
Отвори двери рајскога врта твога.
И заиста преко чаробних предела Свете Горе и личних суочавања, песник нас полако уводи у егзистенцијални значај молитве, вазда нас подсећајући да је свако путовање потрага за својим идентитетом и собом.
Свако путовање има дубински смисао, јер је свако путовање пут према себи, односно, пут према Богу. Свако путовање је ходочашће! Јер Бог као творац своје трагове није расејао само на светим местима, већ по целој творевини, а космос и природа нису ништа друго него отворена књига коју треба читати и знаци које треба пратити. И путовање није ништа друго, него читање божјих трагова по свету. Сретнемо ли се с Божијм трагом на Земљи – дотакли смо звезде!
На светим местима душа сама почиње да се моли. Молитва није само обраћање Богу већ дубоко созерцавање и понирање у тајне живота и смрти. Свети оци хришћанства су под молитвом подразумевали тишину. Али тишина и ћутање није само одсуство речи - него ослушкивање Бога. У повезаности самоће и ћутања рађа се молитва. Молити се – значи – повући се у своје срце, у средиште свога бића. Бити сам у хришћанству значи – бити с Богом!
Стиховима Љ. Митровића путујемо до светих места, па макар до њих никада и крочили нисмо, путујемо до таласа, далеких обала, бденија, звезда, стихови нас чаробно воде до небеских чардака и унутрашњег видела. Срце лако препознаје светост а песник лети до непрегледних висина, о чему говоре богонадахнуте речи светогорског старца Порфирија: Ко хоће да постане хришћанин, треба најпре да постане песник. Душа хришћанина треба да је истанчана, да је осетљива и осећајна, да лети,… да лети вазда,…да живи у "сновима". Да лети у бескрај међу звезде, до величанства Божјег у тишину.

Срце осећа Бога, а не разум. Ето
шта је вера. Свето писмо вели : Бога
налазе само они који га траже!
( Блез Паскал )

Молитва је дисање душе …
Свака молитва – зар није лествица душе у небо?
( Аве Јустин )

I НА ПУТУ КА ИЗВОРУ

И пре пута путовах к’ теби

Најпре путовах срцем
Без пута
На крилима маште
До твојих обала
И двери твојих
Горо Атонска

Путовах срцем
И умом



И пре него што кренух
Стигох и вратих се!
Мрежа ми је пуна
Драгуља успомена
Из монашког краљевства
У вртовима своје маште
Открих богаство Атоса
Богородичног врта
Сатканог од
Звезданих манастира
Нанизаних
На огрлици
Свете Горе

Запис

Бродицом кренусмо у матичњак
Духовни, верски
Светосавски

Ветрови нам
Дуваху у леђа
Наш пут бејаше
Божјом вољом
Награђен
Лепим даном



Грчка земља
Изашла из загрљаја
Бога Зевса
И богиње Афродите
Има облик
Морске звезде
И медузе
Са архипелагом
Острва и залива

Халкидики

При стварању света
Свевишњи
Три прста
Умочи у море
Два дарива путницима
А један монасима

Боготражитељи Атоса

Они су апостоли вере
Боготражитељи
Својим заносом
Они личе на сниваче
И песнике
Загледани у звезде
И молитве

II СВЕТА ГОРА И ХИЛАНДАР

Света Гора ( 1 )

Овде је небо сишло на земљу
А монаси својим молитвама
Невидљивим лествицама вере
Попеше се на небо
Сваким даном
У својим тиховањима
Они другују са
Творцем света

Света Гора ( 2 )

Просуле се звезде Атоса
У лику архипелага
Светих храмова
У лику ниске
Огрлице манастира
Светих храмова

Висе ко гроздови
Над плаветнилом мора
Ко кошнице пчељињака
У избама, келијама
У својим молитвама Монаси
Тихују,
Призивају Свевишњег,
Видају ране звездама,
За милост човеку
И човечанству

Богородичин врт

Богородичин врт
У Светој Гори
Чувају монаси
Испосници
Звездоносци
Боготражитељи
У чијим се очима
Раскрилили снови
Од земље до неба
До вечности

Све је молитва

Горо Света
Твоје обале
Непрестано
Милују таласи мора
И погледи туриста

Твоје Горе
И светиње
Чувају монаси
Боготражитељи

Света Горо
Сва си у молитвама
У молибденим шапатима исихаста
Свегорској литургији калуђера
На уснама верника

Овде је све молитва
И у молитви
Она је праелемент света
Као ваздух
Вода, ватра, земља

Са њим свиће и почиње дан
Залази сунце и долази ноћ

Духовни виногради

Зрију светосавски
Духовни виногради
Монаси их
Својим молитвама
И сузама
Заливају

Да на вјек
И вјекова
Трају

Слуге свевишњег

Слуге Свевишњег
Пратићу их
Из стопе у стопу
Од келија
Преко земаљског храма
До небеских путева
Којима се
Са молитвом у срцу
И вером у души
Пењу невидљивим лествицама
До творевог престола
И вечности



Духовни архипелаг
Лебди
Између земље
И неба
Плива
На узбурканом мору
Између живота и смрти

Монаси стражере
Сузама
Умивају иконе

Хиландар

Звезда међу манастирима
Небески храм
На Светој Гори
Дом, келија и завет
Светог Саве
И осталих монаха
Да вечно живи
Православље

Ноћ у Хиландару

Све је у бденију
Само Тројеручица
Светли
Изнад игуманског престола
Чува ноћну стражу
Монасима

Подвижништво

Краљевство за коња!
Узвикује Шекспиров јунак
Да ли из виташке части
Ил у морбидном страху
Пред гиљотином смрти
Ил из обести бонвиванске

У Рашкој принц Растко
Рече : Дајем
Краљевство за молитву!
И утече
Међу монахе
На Свету Гору

За собом
Поведе
Не само оца
Већ читав народ



Речи молитве
Лек су
И омама
За душу
Као звезде
Цвет небески
За очи

Млади принц
Одрече се краљевства
Да би на Атосу
У богородичном врту
Себе даривао
Молитвама и звездама

За њим оде
Не само отац
Већ и један народ
У потрази
за својом звездом

Духовно братство

Запитах се
Која сила натера
Ово малено братство
Да овде свије своје вечно гнездо

Зов звона
Клепетала
Пев монаха
Литургија
Пружише одговор

Монашка Ћеле - кула

У гробљанској цркви
На Хиландару
Као у музеју
Брижљиво се
Чувају главе
Светих отаца и монаха

Остали земљоостаци
Почивају
У заједничкој костурници

Оне чувају белег
Ликова
Живих људи
Који су као апостоли вере
Атонском земљом ходали

Поређане главе
Монаха испосника
Подсетише ме
На монашку
Ћеле - кулу
Споменик
Боготражитељима



Зрију светосавски
Духовни виногради
Монаси их
Својим молитвама
И сузама
Заливају

Да на вјек
И вјекова
Трају

Плач Тројеручице

Кад огњем зло проговори
Ватреним језиком
Поче да хара
Манастирске конаке
И благо Хиландарско
Тад са иконе
Свете Богородице Тројеручице
Потекоше сузе

Оне малено
Монашко братство
Охрабрише
У борби са стихијом
Која попут аждаје
Хтеде прогутати
Цео Хиландар

Сузе и молитве
Монаха
И њихове вредне руке
Храбро и честито срце
Укротише неман

Спасише Хиландар
Српском народу
Светосавски дар



Овде су стала времена
Вечност се
Окаменила
Озвездала
Олистала



Висе келије
Ко небески чардаци
Ко птичја гнезда
Ко пчелине сојанице
Самују монаси
Само се молитва
Раскрилила до неба
До престола Свевишњег

III БОГОТРАЖИТЕЉИ



Боготражитељи
Молитвом
Везују небо и земљу
Вером и сновима
Граде духовни мост
До творчевог престола
До најудаљенијих звезда

««
«

Монаси су
Надничари у Божјем винограду
Молитвама
Додирују небо
Творачки престо

Вера

Унутрашње видело
Којим се
Духовним лествицама
Пењемо
До невидљивог

С молитвом
У срцу
С љубављу
У души

Веро и спаситељице

««
«

Љубав и вера
Везују у вечност
Човека
И његове снове

««
«

Срцем путују верујући
Умом –научници и филозофи
Остали гмижу



На Светој Гори
Богородичном врту
Боготражитељи се
Хране молитвама
И другују са звездама



Јутарња песма птица
Наставља
Поноћну молитву монаха

Само утрнула лојаница
Сведочи
О бденију њиховом



Јутро је. Голуб полете
Са куполе манастира у
Небо. Са звоника се чу
Глас. У келијама и
Манастирима упалише
Свеће. Отпоче јутарња
Богослужба
Песма калуђера
Свеза земљу и небо
Срца
Монаха сјединише се
У љубави и вери
Христовој



На Светој Гори
И птице другачије певају
Тихујући са монасима
Њиховим молитвама
Крила дају



У потрази за Свевишњим
Молитвом својом
Као лучем
Боготражитељи претражују
Сваки кутак
Душе своје
Неби ли нашли себе



Јутро претече ноћ
У ћелији монах занет
Још чита молитву

Птице се такмиче
Песмом
Да је допуне

««
«

Молитва је
Музика душе
Срца
У потрази
За Богом
И собом

Исихаста

Стално и непрекидно
Молитвом разапиње себе
На крсту у себи
Даноноћно и бесконачно
На сунчевој позлати
И унутрашњем виделу
Молитвом се пење
И спушта
Духовним веригама
Путем без пута
До небеских капија
Творачког престола
И до дна себе

Молитва (1)

Молитва је
Штит и лек
Позив на милост
И љубав

Она је радост
И утеха

Она је
Причешће
За душу
Исповест срца

Духовно братство

И сред богородичног врта
Начичканог манастирским храмовима
И духовним ћелијама
Запитах се
Која сила натера
Ово малено братство
Да овде свије своје вечно гнездо

Зов звона
Клепетала
Са Хиландарских двори
Пев монаха
И свечана литургија
Посвећена Христу
Богу
Пружише одговор

Испосничко гнездо

На каменитој литици која виси на обали мора, у дувци, мини пећини, живи монах Мојсије. Његово станиште више личи на скровиште за јазавце, лисице и љуто звериште, или гнездо за орлове, него ли на човеков дом. До овог правог испосничког гнезда стиже се тешко проходном литицом, којом овај монах, као играч на жици вешто, мајсторски стиже с вечери на конак и одлази сваког јутра.
Унутрашњост овог светог места одише једноставношћу. Дрвени лежај са простиркама, троножац и сточић; полице за посуђе и књиге. Велики крст од клесаног камена. На зиду иконе : Пресвете Богородице са Исусом Христом у наручју и Светог Саве и Гусле.
На сточићу леже отворене књиге Светог Писма и корпа дуња и јабука, приручни крст и нож и свећњак и кандило. На зидним полицама о клину висе похабане мантије.
У дну пећине дрвени крчаг воде, попут товарије, немо ћути, кад ће у паузи молитве монашке усне да га пољубе и себе оквасе.
Сваке вечери Мојсије се враћа са метоха где у зноју лица свог са братством обрађује поље. Ноћ проводи у молитвама и бденију. Само у празничне дане одлази у манастир и лати се гусала што га подсећају на стари завичај. А онда одјекне и песма „Гусле моје јаворове …….“, која са Атоског виса узнемири орлове и соколове. Птице у одговору на зов гусала – узврате својом песмом.
Покашто тај испоснички оркестар, глас Мојсијевих гусала и песму могу чути и туристи на бродићима, у празничне дане, када пролазе поред овог места, начичканог увалом испосничким гнездима. Помисле они да на Светој Гори има не само тужних већ и веселих монаха? И једни и други молитвом и песмом клањају се Богу. Исихастичким рефреном : „ Господе, Сине Божји, помилуј ме грешног“!

Молитва (2)

Господару живота и смрти
Видим те у сваком облику постојања
У травци, цвету, дрвету, птици, животињи
У људском роду
Клањам се твојим сенима
Клечим пред твојим престолом
Молим те да ми опростиш
Грехове моје!
Успављујем се и будим
Молитвама
Посвећених теби
Господару неба и земље
Човекотворцу
Космотворцу
Нека је твоја љубав безгранична и вечна
Да светлошћу радости живота
Помилује и награди сва бића, све народе
Да слогом мир влада међу људима
Да слобода и срећа
Испуни сваки дом

IV ЗАТОЧЕНО КОСОВО

««
«

Над Косовом
Залази Сунце
Гњечи га облак мрачни
Поноћни сребрни коњаник
Спрема се да изрони
У небеску капу
И помилује звезде
На своме путу
Око планете

Опет сеобе и збегови

Грачаницо звездо међу манастирима
Најлепши бисеру
На духовној огрлици наших светиња
Зар ћеш само још у песми
Остати да трајеш

Збегови, збегови
Опет збегови!
Чујем топот коња
Са поља косова
Крик Симониде
Поново јој
Варвари ваде
Давно извађене
Зенице

Плакала бих
Али сирота не може
Зато пева
И у отпору кличе

Слобода се осваја
чојством и јунаштвом
А не подлошћу и преваром

Ви који
Скрнависте моју Лепоту
Ви слуге наших џелата
У ружноћи пакла
Ћете умрети

Грачаница

Грачаницо звездо међу манастирима
Најлепши бисеру
На духовној огрлици наших светиња
Зар ћеш само још у песми
Остати да трајеш

««
«

Сабише нас
У нове логоре
У име слободе
И милосрдног анђела
Сад нам
Везаним у оковима
Набијају клине
Као Христа
Разапињу нас
А говоре нам
О слободи

Србија

Лоза нам се суши
Плотови разграђују
Темељи и стреје попустиле
Само нас још
Светосавски завет
На окупу држи

««
«

Краду нам памћење
Пале наше светине
Цркве и манастире
Преоравају наша гробља
Силују нашу историју
Боже,
Где ће им душа?

««
«

Све је то богатство
Дар предака
Који идући
За својим сновима
Не заборавише
На корене
Корена наших

Не обрукаше
Ни претке
Ни потомке

НЕБЕСКЕ НЕВИНЕ ДЕВИЦЕ
Ко запали храм
И у њему
Небеске птице

И у одсуству
Њихова невиност
Мирише
На цвет
Пролећних љиљана
Бели крин
И љубичице

И сада
Када их
На зиду храма
Нема више

За ново читање историје

Много је лажих
И плитких истина
Ко смо
Одакле смо

Зато и не знамо
Куда идемо

Збивамо се
У збегове
Гуркају нас
Силници
И нејаки
Од нас

БАЛАДА ПРОТИВ СМРТИ
За све Милице света

Слушам рецитал Косовских божура
Чујем крик дечје невиности
Упућен злотворима смрти:
Чико, што си ме убио?
Рефрен бола засеца до дна душе
Од туга заигра и закрвави срце

Сад сам само трава
Коју једино мрави помилују
…………………………………………..
Спавајте шумске јагоде
Све моје с вама почива

Из свог бола певам
Не газите траву
Не убијајте мраве
Можда срце дечије
У њима обитава

Ниједна правда
Нит истина
Не заслужује плач
А камоли смрт детета

А Милица
И друга деца
Бејаху само деца
Чиста невиност
И лепота света
Ни мрава нису згазили
Тек се лепоти сунца
Птичјем гласу и лету
И првом пролећном цвету
Радоваху

А онда им је
Велика халапљива
Огњена аждаја
Украла и снове и живот

Милица би данас
Била девојчурак
У кикице би сплитала
Своје прве снове
Сањала о принцу и принцези
Снежани и седам патуљака
Црвенкапи и вуку
Трчала би
За првим лептиром
Радовала се
Лепоти живота
Да није било тог
Злог пролећа
И халапљиве
Светске звери

Питам вас
Господо од Орвелијане
Вас Амере и Јевропејце
У име ког то принципа
Ви убијате невину децу
Коме треба ваша слобода
Ако за собом доноси
Море крви
Смрти и несрећу
За милионе невиних људи
И народе

Зауставите се, варвари
У свом безумљу
Док није касно
Новом уранијумском кугом
Већ сте заразили земљу
Претворићете
Планету у ломачу
Космос
У нова ловишта
Вашој халапљивости
Нема границе
Кад уништите свет
Појешћете
И себе саме

Осећам
Уздиже се светом
Чврста песница
Бунта и слободе
Чујем бат
Милијарде понижених
Стижу на браник слободе
Да новој великој звери
Тој светској банди
Банкократа, убица и пиромана
Бездушних слугу
Бога Мамона и Марса
Помрсе рачун

Чујем усклик
„Доста је било“!
Време је
Да народ влада
Да правда и истина
Буду наша слобода
А не ваша лицемерја
И лажи
Што шире поља насиља
И смрти
Нове Ћеле куле
Покретне Берлинске зидове
Ланце ропства
Широм планете

Говори вам
Пријатељи
Не очајавајте,
Из вашег
Пркоса и бола
Нићи ће
Нова пролећа
Слободе и људске среће

Када у њима
Чујете глас птица
Лет лептира
Сетите се
Мале Милице
И њених сестрица
Широм света
Невиног пролећног цвета
Шумских јагода
И рефрен песме
Химне против смрти:
Чико, што си ме убио?

Сад сам само трава
Коју једино мрави помилују
…………………………………………..
Спавајте шумске јагоде
Све моје с вама почива
………………………………………..
Чико, што си ме убио?

Човече,
За ким то звона звоне
Ако не за твоју заспалу
Савест
Пробуди се, устај
Подигни чврсто
Песницу Слободе
Заустави пиромане
И халапљиву звер
Док није запалила планету
Посејала нове смрти
Устај док није касно
Зову те нове Милице
Опомињу нове Ћеле куле

Хомере,
Доста си дремао
Ослобођени Прометеј би
Поново да краде
Ватру од богова
И дарује је људима
Орфеје,
Еуридика би
Поново у твој загрљај
Да се из хадских постаја
Прошета расцветалим
Пољима слободе

Пробуди се,
Човече
Слобода те зове
У њој су уткани
И Миличини снови
Да свет може бити
Лепши и бољи

!!!! ЗА ЗАДЊУ КОРИЦУ – КЛАПНУ !!!!

Молитвено ходочашће

Дилема на почетку овога слова није безначајна: да ли је поезија привукла аутора молитви или га је молитва одвела у загрљај поезији? Без обзира на одговор, може се рећи да је нова песничка књига Љубише Митровића својеврсно побратимство класичне молитве и класичне песме.
На путу освајања непрегледних простора поезије, песник је изабрао најсигурнију лествицу. Та лествица води до неба, до оне звезде која јаче сија од других. То је једина звезда чију светлост, примајући је очима душе, приносимо на олтар срца.
Трагање за Светом Гором и светим Косовом аутора приближава истинском завичају свих песника – бесмртном царству поезије. Зато је ово молитвено ходочашће Љубише Митровића сигуран пут ка њему.

( Из рецензије )
Проф. Др Драгиша Бојовић

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License