Meng Hao Zang

Meng Hao Žang 689 - 740
NA OBALI REKE, U TUBINI
Lišće je već opala
I guske su na jug odletele.
Severni vetar ljuće duva
Na širokoj reci.
A u mom zavičaju
I dalje protiče Sjang
I visoko nad Čuom
Gomilaju se oblaci.
Sporije se u tućini
Suše suze za kućom.
Slučajko jedro
Tražim na horizontu.
Koga da pitam gde je
Prelaz na onu stranu?
A reka bezbrižno teče
Kroz večernju izmaglicu.

OPRAŠTAM SE S VANG VEJOM
U tišini i u čitanju
Šta mi ostaje da radim?
Prolazi jutro za jutrom
I ništa se ne dešava.
Pošao bih odavde
Da tražim lekovito bilje,
Ali kako ću tamo
Bez voljenog prijatelja?
Ko će mi reč blagu
Na dalekom putu reći?
Poštovaoci tuđe nevolje
Retko se u životu sreću.
Ja ću svejedno poći
Spokoja sebi da tražim.
Ali prethodno moram
Vrata na kući da zatvorim.

VETAR I CVETOVI
Cele noći kiša je lila I vetar silni je vio.
Znaš li koliko cvetova Vetar je noćas oborio?

U ČAMCU NA RECI CJANDE
Usmeravamo čamac
K ostrvu, maglom obvijenom.
Spušta se noć
I tuga me saleti odjednom.
Pružio se beskraj
I nebo se u vodi odražava.
A talasi su bistri
I mesec nam se približava.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License