Lirski Fragmenti

Љубиша Р. Митровић

ЛИРСКИ ФРАГМЕНТИ

Студентски културни центар
Ниш, 2011.
Љубиша Р. Митровић

ЛИРСКИ ФРАГМЕНТИ
(Записи из врта Никите Ремизијанског)

Студентски културни центар
Ниш, 2011.

Љубиша Р. Митровић
МОЛИТВОМ ДО ЗВЕЗДА
Издање прво 2011.

Издавач
Студентски културни центар
Ниш

За издавача
Мирослав Јовић

Уредник
Александар Благојевић

Рецезенти
Мирослав Тодоровић, књижевник
Проф. Др Љубинко Милосављевић

Слике на корицама
Насловна страна – Мирослав Живковић, сликар
На полеђини – Војислав Живковић, сликар

Прелом текста и дизајн корица
Дарко Јовановић

Компјутерска припрема
Биљана Продовић

Штампа
УНИГРАФ – Ниш

Тираж
300 примерака

ISBN
САДРЖАЈ

Лирски фрагменти ……………………………………………………………………….. 8
* (Године ми) ……………………………………………………………………………… 9
* (Удавише ме снови)………………………………………………………………….. 9
* (Мрвим се у себи) ……………………………………………………………………. 9
* (У долини суза све је сиво) ………………………………………………………. 10
* (У Недремном оку) ………………………………………………………………….. 10
* (Што не освојих умом) ……………………………………………………………. 10
* (Загледан у непознате хоризонте) ……………………………………………. 11
* (Између мене и света) ……………………………………………………………… 12
* (Копамо бунар) ……………………………………………………………………….. 13
* (Цвет би) ………………………………………………………………………………… 13
* (Све је пролазно) ………………………………………………………………………..13
* (Светачки ореол) …………………………………………………………………… 14
* (Нико не може) ……………………………………………………………………… 14
* (У неспокојно доба промена)………………………………………………….. 14
* (Живот је ватра што вечно траје) …………………………………………… 15
* (Љубав је) ……………………………………………………………………………… 15
* (Све су границе) ……………………………………………………………………. 15
* (Човек је) ………………………………………………………………………………. 16
* (Песмо несаницо) …………………………………………………………………… 16
* (Песма је попут цвета локвања) ………………………………………………. 16
Духовне мапе …………………………………………………………………………… …. 17
* (Мрав сам) …………………………………………………………………………….. 18
* (Мрав сам а хтео бих да летим) ……………………………………………… 18
* (Наше је) ……………………………………………………………………………….. 18
Градинар ………………………………………………………………………………………. 19
* (Дозивам речи) ……………………………………………………………………….. 20
* (Речи се попут лабудице) ……………………………………………………….. 20
* (Читав један народ) ………………………………………………………………… 21
* (Сунце и таласи) …………………………………………………………………….. 21
Метаморфоза ………………………………………………………………………………… 22
Преображење ………………………………………………………………………………… 23
Зрелост песме ………………………………………………………………………………… 24
Радост стварања …………………………………………………………………………….. 25
* (Живи смо) ………………………………………………………………………………. 26
* (Много је) ……………………………………………………………………………….. 26
* (Пред призором) ……………………………………………………………………… 27
* (Љубављу) ………………………………………………………………………………. 27
* (На почетку бејаху снови) ……………………………………………………….. 28
* (Што не запамтиш) …………………………………………………………………. 28
Незвани гост …………………………………………………………………………………. 29
Небеско царство ……………………………………………………………………………. 30
* (Ратници сањају ратове) ………………………………………………………….. 31
* (Увијамо се у снове) ………………………………………………………………… 31
* (Ја не спавам) …………………………………………………………………………. 31
Белег тренутка ………………………………………………………………………………. 32
* (Човекова душа) ………………………………………………………………………. 33
* (Коме намигују свици) …………………………………………………………….. 33
* (Јутарње сунце) ………………………………………………………………………… 33
* (На врху Суве планине) ……………………………………………………………. 34
* (Све је мање) …………………………………………………………………………… 34
* (Најтеже је) …………………………………………………………………………….. 34
* (Јад ме мрви) …………………………………………………………………………… 35
* (Цвет који заборави) ………………………………………………………………… 35
* (У ватри љубави) ……………………………………………………………………… 35
* (Све је мање) …………………………………………………………………………… 36
* (Чему нада) …………………………………………………………………………….. 36
* (Између мене и света) …………………………………………………………….. 37
* (Чувар сам) ………………………………………………………………………………. 37
Ламент под месечином …………………………………………………………………… 38
* (Узалуд силазим) ……………………………………………………………………… 39
* (Некад су овде) ……………………………………………………………………….. 39
* (Закачио се месец) …………………………………………………………………… 39
* (Сви они) …………………………………………………………………………………. 40
* (Како старимо) …………………………………………………………………………. 40
* (Снови су) ……………………………………………………………………………….. 40
Бол душе ………………………………………………………………………………………. 41
Молитва ………………………………………………………………………………………… 41
* (Богати су без срца) ………………………………………………………………… 42
* (Коњима сампасима су) …………………………………………………………… 42
* (Док је градио) ………………………………………………………………………… 42
* (Снови нас) …………………………………………………………………………….. 43
* (Човек је) ………………………………………………………………………………… 43
* (Сањах земљотресе) ………………………………………………………………… 43
* (Седи пањ на пањ) ………………………………………………………………….. 44
* (Одлазе пријатељи) …………………………………………………………………. 44
* (Песник у завичају) …………………………………………………………………. 44
* (Свуда је око нас) …………………………………………………………………….. 44
* (Ноћ је) …………………………………………………………………………………… 45
* (Пре времена) ………………………………………………………………………….. 45
Игра сенки ……………………………………………………………………………………. 46
* (У огледалу плешу) …………………………………………………………………. 47
Орфејов неспокој ………………………………………………………………………….. 48
* (Свуда гробља) ……………………………………………………………………….. 49
Интернет буна ………………………………………………………………………………. 50
Између немира и самоће…………………………………………………………………. 51
Знаш ли………………………………………………………………………………………….. 52
Чему журба…………………………………………………………………………………….. 53
* (У шуми живота)………………………………………………………………………. 54
Игре сенки снова…………………………………………………………………………….. 55
Поглед с неба …………………………………………………………………………………. 56
Спектаклијада………………………………………………………………………………… 57
Јесење доба …………………………………………………………………………………… 58
* (Песници су) …………………………………………………………………………… 59
* (Док певах) ……………………………………………………………………………. 59
* (Песма дође) ………………………………………………………………………….. 60
* (Загледан у себе) ……………………………………………………………………. 60

Песма пише свог песника…
Свака је песма путовање у два смера…
(Ален Боске)

Лирске минијатуре

***

Године ми
Обелеше косу
А ја још трчим
За својим сновима

***
Удавише ме снови
Не знам да ли сам
У безданима
На дну душе своје
Или на небу

***

Мрвим се у себи
Све ме је мање
Испарићу
У астралне пределе
Сна
Без поздрава

***
У долини суза све је сиво
Једино снови дугиних боја
Расту до неба

***

У Недремном оку
Нема суза
Од пастирске бриге
За својим стадом
Давно су пресушиле

***
Што не освојих умом
Дохватићу заумљен

Сновима отварам
Небеске двери

***

Загледан у непознате хоризонте
Далеко дубоко
Трагам за својом звездом

Журим као
Одапета стрела
Да претекнем
Своју смрт

Да додирнем
Бесконачну линију
Која ми
Непрестано измиче

***

Између мене и света
Цвет
Жар птица
Разапела крила
Од земље до неба
Премерава
Границе Васељене
Пут светлости
Одашиље
Сигнале љубави
У потрази
За својом звездом
Архипелагом наде
Долазеће будућности

***
Копамо бунар
А на небо гледамо
Жедни воде
Звездама се радујемо

***

Цвет би
Што невиношћу
И љубављу мирише
Да дарујемо онима
Којих нема више

***

Све је пролазно
Само је
Пролазност вечна

***

Светачки ореол
И седину
Дарују нам
Људи и године

***
Нико не може
Прескочити
Сопствену сенку

Она нам
Непрестано измиче
Као птица
Пред испруженом руком детета

***

У неспокојно доба промена
И споменици
Осташе без главе
Неки без петокраке
А други
Без крста

***

Живот је ватра што вечно траје
Борба између Ероса и Танатоса
Чудесних сила
Стварања и разарања

***
Љубав је
А не мржња
Застава мога срца

***

Све су границе
Понори и бескраји
У нама

Чувајмо се
Да нас не заробе
Очарају
Удаве

***

Човек је
Антејски везан за земљу
Ослободилачка моћ
Имагинације
Чини га
Жар птицом
Фениксом

Сваког часа
Рађа се и умире
Крилима
Додирује небо
А сновима вечност

***
Песмо несаницо
Снаубицо
Крилати цвету
Што летиш
Од срца до срца

***

Песма је попут цвета локвања,
Отвори се, насмеши и умре. Прође
Светом, као језером и реком
И нестаде. За њом остаје
Само звук сећања.

Духовне мапе

Не рађамо се
Ко табула раза
Празна белина свитка
Већ са духовном мапом
У нама

Трагајући за собом
И светом
Ми је откривамо
Идемо за њом
Као за плавом звездом
Предајући је
Обогаћену нашим искуством
Као штафетну палицу
Новим генерацијама

***

Мрав сам
На листу бих
Да препливам
Реку и море
На крилу лептира
Ил’ птице
Да прелетим
Планине
И досегнем
Светло
Златоносних звезда
Да се помолим
Творачком престолу
Свемогућег

***

Мрав сам
А хтео бих
Да летим

***

Наше је
Само оно
Што је просневано

Остало је
У поседу
Туђина
Или Свемогућег

Градинар

Градинар сам у твом врту
У коме цвета стотине ружа
Шареница дугиних боја
Сваког дана ме милује
Својим мирисом
Лепотом облика и даха

***

Дозивам речи
Са дна језика
Будим птице
У врту душе моје
Цветни вртови маште
Добише крила

***
Речи се попут лабудице
Феникса
Рађају и умиру

Са њима настаје
И одлази свет

***

Читав један народ
Измишља
Ствара
Свет речи
Као разнобојни врт
Песник бира
У њему
Свој цвет

***
Сунце и таласи
У загрљају
На морском небу
Граде златне мреже
Љубави

Метаморфоза бола

Јад
Јед
Ујед

Преображење

Зрно
Цвет
Васкрсо свет

Зрелост песме

Песма је зрела
Кад се
Ногама
Чврсто упире
За земљу
А крилима
Додирује небо

Радост стварања

Логос љубави
Ерос стварања
И дух слободе
Јачи су
У човеку
Од Танатоса
Демона разарања

***

Живи смо
Док се и око
Уме да радује
А душа
И срце
Трепери

***

Много је
Безимених
Плесачица
У мојој бележници
Чекају
Крштење
И причешће

***
Пред призором
Застао ми је дах
Моје су очи изгубиле сјај

У залеђеном језеру
Лабуд пева
Своју последњу песму

У мрклој ноћи
Чујем завијање пса
Глас рањене срне
Која цвили
На врху храста
Орао склопљених крила
У очају умире

***

Љубављу
И вером
Веремо се
До најудаљенијих звезда
У потрази
За Богом
И собом

***
На почетку бејаху снови
После свега
Осташе ожиљци успомена

***
Што не запамтиш
Заслужује да умре
Однесу га воде заборава
У загрљај вечности
Богиње Лете

Незвани гост

Песма дође и оде
Као незвани гост
Изненада
Као звезда падалица

За њом остаје
Ожиљак у души

Небеско царство

Раскрилили се
Милићеви балвани
На небу
Дал то свеци
Ил Срби
На њима јашу

Селе се веле
На неку другу планету
Од вишка љубави
На земљи
У потрази за својом звездом

***
Ратници сањају ратове
Песници бајке
Једни да убијају
Други да видају ране
И оживљавају мртве
И тако трка
Бесконачно траје

***
Увијамо се у снове
Да би преживели
Зиму незадовољства

***
Ја не спавам
Већ вирим
У себе

Белег тренутка

Прође ме
Тај миг
Сев неба

Узлете птица
У бескрај

Крилима
Обгрли звезде
Закити
Сазвежђа

У кутку срца мог
Остаде
Да трепери цвет

***

Човекова душа
Дна нема
Узалуд га тражите

***
Коме намигују свици
Сву ноћ у башти
Коло воде

***
Јутарње сунце
У капи росе
Умива лице

***

На врху Суве планине
Дивна горица
У својим недрима
Тајне лепоте скрива

***

Све је мање
Мене у мени
Кроз себе
Понирем у небо

***

Најтеже је
Пронаћи у себи
Самога себе

***

Јад ме мрви
Мора усукава
Удавићу се
У сопственим панталонама

***
Цвет који заборави
На свој корен
Не заслужује да расте

***
У ватри љубави
И неспокоја
Изгоре пре времена

***

Све је мање
Мене у мени
Моје се биће
Претвара у небиће
Попут жар птице
Одлетеће
У астрални свет

***
Чему нада
У будућност
Живот је
Негде између
Недајте
Да вам упразно
Побегне
Живите га

***

Између мене и света
Жар птица
Вечна несаница

***

Чувар сам
Невидљивог цвета
Израслог
У вртовима маште
На рубу сна

Ламент под месечином

Ко то
У позној ноћи
Сриче тужбалицу
Дал’ мајка
За изгубљеним чедом

Ил’ драга
За остављеним драганом

Сребрне сузе Луне
Разгаљују
Уместо да гасе бол

***
Узалуд силазим
На дно себе
Мене више
У мени нема

Претворивши ме
У небиће
Жар птица
Пут небеса ме
Узнела

***
Некад су овде
Ходали дивови
Сад гмижу патуљци
Уображавајући
Да су велики људи

***
Закачио се месец
На врху Суве планине
Загледао
У Корубину
Очи своје уми
У дивљанско језеро
И настави пут

***
Сви они
Који умладости
Одапањаху
Стрелу у небо
У старости је
Нађоше
На дну
Срца свога

***
Како старимо
Враћамо се коренима
Подмлађујемо језик

***
Снови су
Наш паралелни живот
Тајне мреже
Које нас повезују
Са невидљивим светом
Дубоко закопаним
У нама

Бол душе

Душа ми се распукла
Све би да цвили у мени
А сузе нема

Молитва

Ноћима ми
Плаче душа
Молим се
За твоје здравље
И мир
Нека ти
Свевишњи
Сачува разум
Да не полудиш
Од туге

***
Богати су без срца
Сиротиња
Без новца

***
Коњима сампасима су
Планина и дивљина
Мајка и судбина

***
Док је градио
Свој дом
Сваку циглу
Заливао је знојем
И надом
У боље сутра

Сада
Када га разграђује
Залива га сузама
Дан – ноћ
Јачи од бола

***
Снови нас
Одведоше у завичај
На извор нашег живота

***
Човек је
Биће небића
Најпре на крилима
Снова осваја
Далеке просторе
Непознате архипелаге
А онда их
Истински насељава

***
Сањах земљотресе
Који измешаху
Небо и земљу
И мртве
Који оживеше
И позивају
На славље

***
Седи пањ на пањ
Питају се
Ко је колико стар

***
Одлазе пријатељи
Ко сјесени лишће
Ветар судбине
Сеје поља смрти
Ничу нове хумке

***
Песник у завичају
Као дете у мајчином загрљају
Антејски везан
За земљу
Крилима
Разигране маште
Додирује небо

***
Свуда је око нас
Све већа беда
Само су туга
И пендрек
Порасли до неба

***
Ноћ је
За љубавне игре
Снове
И умирање

Предосећам
Једне ноћи
Удавићу се
У својим сновима

***
Пре времена
Жуте поља и иладица
Умиру од уранијума
Које посејаше
Поклоници Бога Марса
Деца „Милосрдног анђела“
НАТО идиоти

Игра сенки

У лагумима
Душе моје
Тајне поруке предака
Скривене стоје

Ти сужњи
Заточеници
У сновима
У пределима заумља
Заплешу
Ко сенке
Поноћног сунца

С јутром
Њихови белези
Заиграју се и буде
У мојој бележници

***

У огледалу плешу
Сенке свитаца

Запаљена свећа
Божје сузе лије

У даљини
Звоно звони
Позива на молитву

Орфејов неспокој

Залуд јурих
За твојом сенком
Тражих те
Данима и ноћима
Земљом и небом
Тражих те
У хадским пољима
На обалама Лете

Кључевима сна
Од твог дворца
Еуридика
Не отворих
Велике двери

Осташе верни
Кербери
Да чувају
Тајну
Успаване лепотице

Узалуд те
Орфејском свиралом
Сетном мелодијом
Вечно
Вечно дозивам

***
Свуда гробља
И увело лишће
Ветар успомена
Буди и сахрањује
Сећања

У нама
И изван нас
Црне заставе
На пола копља

Залуд
Успомена
На сећање мирише
Кад драгих бића
Међу нама живима
Нема више

Свуда гробље
И увело лишће

Интернет буна

Неки нови клинци
Интернет канаринци
Прометејском лозинком
Смрт тиранији
Слобода народу
Запалише свет
Горе тргови
Тресе се планета
Народ у хору
Рецитује стихове
О правди и слободи
Најављујући ново доба
Нова бунтовна младеж
Пркосно узвикује рефрен
Живела слобода!

ИЗМЕЂУ НЕМИРА И САМОЋЕ

Као дечак
Бејах немиран
Попут чигре

Верао сам се високо
У дрвећа
Завиривао
У свако птичје гнездо

Пео се на врх планине
Премеравао границе
Видика
У тежњи
Да откријем дно неба
Додирнем
Најудаљенију звезду
У космичком врту

Сада
Под теретом година
Вирим у себе
Бројим њихове кодове
Под белином
Самујем

ЗНАШ ЛИ

Знаш ли
За језик трава
Тајне кодове дрвећа
Годинама муком
У себи исписане

Познајеш ли
Језик птица
Немушти говор животиња

Јеси ли чуо
За јауке ветра
Јесење лиснате сузе дрвећа
Жубор
Бистре планинске
Воде

Ако ниси
Како ћеш онда
Чути себе
И разумети друге?

ЧЕМУ ЖУРБА

Чему журба
И овако ће вас
Године свесрдно
Наградити белином
Неког мудрошћу
И спокојем
А неког
Кајањем
И горчином

***

У шуми живота
Безброј је распутница

У потрази
За својом звездом
Свако бира
Свој пут

Игре сенки снова

На граници светова
Лебдим између ума и заумља
Све више сам
Астрално биће небиће

Само су снови
И њихове сенке
Остали
Моји верни другари

Загледан
У невидљиви цвет
Што на рубу сна расте
Дивим се
Игри жар птица

Рибарећи на дну себе
Невидљивим мрежама
Хватам одбегли свет
Враћам га у живот
Сећањем подмлађујем

Још једино
Сновима и речима
Продужујем живот

ПОГЛЕД С НЕБА

Завичајно гнездо
С божјег погледа
Сличи
На морску звезду
Разиграну
У врту
Никите Ремисијанског

СПЕКТАКЛИЈАДА

Нема посла
Нема хлеба
Само се
Игра и песма
Узнеле до неба

ЈЕСЕЊЕ ДОБА

Невидљива туга
Дуби дно
Душе моје
Сетом и седином
Боји мој лик

Само поноћно сунце
Сновима дарива
Богати врт
Јесењег доба мог

***
Песници су
Чудесан свет
Њихов цвет
Пребрзо вене
У сенци
Прозаичних бића

***

Док певах
Заборавих на себе
Сад немуштим језиком
Бола
Завијам
У сав глас

***

Песма дође
И оде
На архипелагу
Успомена
Остаде белег
Сећања
Виори се
Као застава

***

Загледан у себе
Гледам у себе
Сновима позлаћене
Врхове Суве планине

ЗА ПРЕДЊУ КЛАПНУ

ЈАВА ПЕСНИЧКОГ СНА

Када човек зарад професије у себи остави песника да „чека“, а затим у налету еруптира више песничких збирки то заслужује пажњу са више аспеката, с друге стране нам казује и, о феноменима песничког чина, и о ономе чије старање је песник и песма. Митровић је у свом бићу живео поезију, она је ферментирала до зрења и натопљена његовим животом и са/знањима испевала свог песника. Њиме сумарно исписала: Године ми / Обелеше косу / А још трчим / За својим сновима.
На том путу одвија се клупко живота и све што вреди забележити је његова поезија, а остало заборав сушти. Песник сублимира у рафиниране стихове суштинске слике јаве и сна. Он твори вишеструке минијатуре, својеврсне поенте, којима претходи доживљено као основа песме, …
Мотив сна, као и жар-птице, у његовом песништву рефлексивног дискурса са личном бојом и филозофијом обезбеђује аутентичне вредности високог уметничког узлета. Наглашена је и меланхолија са резигнацијом песника који је спознао и из те спознаје истиховао универзалне истине исказане кроз одабране мотиве човекове жудње за са-знањем и освајњем која нам предочава нове сфере Митровићеве поетике: Што не освојих умом / Дохватићу заумљем // Сновима отварам / небеске двери.
Живот je сен и сан (Св. Сава); Живот је сан (Калдерон); у Митровићевом певању сан оживљава и бди над сањачем. Оглашава се дах есхатолошког, она невидљива линија је све јаснија. И ближа. Песник трага за својом звездом, он је; одапета стрела, мудрац са „Светачки/м ор-еол/ом“ који трасцендентно зна васколикост метафизичког, он је сањар који копа бунар, да би се жедан радовао звездама, да би нам и на тај начин умствено предочио и зен филозофију своје поезије-душе кроз божанску уметност радовања виђеног. И до/живљеног…
У стварном свету песник Митровић је створио лични песнички врт у којем медитира „Загледан у врхове Суве планине“, он се „увија у снове“, „вири у себе“ и медитира о животу, о вечним животним истинама и заветно исписује поезију! У потрази / За Богом/ И собом
(извод из рецензије) Мирослав Тодоровић,
Књижевник

ЗА ЗАДЊУ КЛАПНУ

СЛИКА

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

Љубиша Р. Митровић рођен је 1943. године у Мокри, општина Бела Паланка, Србија.
Социолог, професор Филозофског факултета у Нишу. Члан Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Нишу.
Збирке песама:
Нови варвари (2000), Орфеј под Сувом планином (2001), Ватре неспокоја (2002), Из врта Никете Ремесијанског (2003), Архипелаг успомена (2004), Завичајни венац (2004), Под Соколицом (2004), Лет над Сувом планином (2005), Баук велике звери (2005), Космички номади (2005), Игра белих атова (2005), Чари непознатих обала (2007), Далеко дубоко (2007), Песма бира песника (2008), Молитвом до звезда (2011).
Збирке Нови варвари и Игра белих атова преведене су на бугарски језик (Новите варвари, пред. Денко Рангелов, София 2001; Играта на белите атове, прев. Денко Рангелов, София 2006). Збирка Орфеј под Сувом планином преведена је на македонски језик (Орфеј под Сува планина, прев. Љубиша Стојановић, Скопје 2007). Збирка Из врта Никите Ремесијанског преведена је на енглески језик (From the Garden of Nicetas of Remesiana, prev. Dragana Mašović, Niš 2007).
Kњиге изабраних песама:
Choix de poemes (избор и превод на француски: Мирјана Михајловић, Ниш 2006), Пеперудите на љубовта (избор Катја Ерменкова, превод на бугарски Иван Топалски, Благоевград 2006), Дарови Хипноса (избор Димитрије Миленковић, Ниш 2008), Копнеж по хоризонтот (избор и превод на македонски – Бранко Георгиев, Скопље, 2010), Жар птица из предела сна, избор Недељко Богдановић, Ниш, 2011).

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License