Li Taj Pe

Li Taj Pe 701 762
PESMA 0 IZLASKU I ZALASKU SUNCA
Iz istočnog zaliva, iz nedara zemnih,
Diže se sunce poput sjajnog zvona. -
Po nebu će proći i opet pasti u.more.
Gde je pećina za šest drakona?
U prošlosti dalekoj, isto k'o i sada,
Sunce se nikad nije odmaralo.
Čovek bez natprirodne snage može li
Svojim korakom da prati njegov galop?
Osećaju li prema vetru zahvalnost
Trave za cvetanje i plodovi za zrenje?
Drveće ne gunća na nebo jesenje.
Ko požuruje, izmahujući bičem,
Leto, jesen, zimu i proleće?
Samo svojom voljom izvršavaju se
Gašenje i bućenje prirode postojeće.
O, Si Ho, Si Ho, kočijašu sunca!
Kaži nam zašto se družiš s dnom
Beskrajnih i bezdanih voda
I kakvom je snagom tajanstvenom
Raspolagao Lu Jang? Kretanje sunca
On je zaustavio, kopljem ga probivši.
Mnogo je onih koji idu protiv neba
Njegovu vlast sramotno prisvojivši.
Hteo bih da pomešam nebo i zemlju,
Zvezdana polja s poljima žitnim,
Da zauvek svu prirodu nepreglednu
Slijem s haosom prvobitnim.

NA ZAPADNOJ KUAI U GRAD CINAING ČITAM STIHOVE NA MESEČINI

Kroz noćnu tišinu Cinlinga
Kao da se poigrava vetrova sedam.
Sam, penjem se na visoku kulu,
Na U i na Jue dugo gledam.
U vodi se odslikali oblaci
I prozori opusteli, lelujavi.
Rosa kao biserno zrnevlje
Pod jesenjim mesecom se plavi.
Pod njim i ja ove noći tugujem
I sve dalje je iza mene veče.
Ne vidi se to baš tako često
Što o reci drevni pesnik reče: „
Prozračnija je od bele svile .. . "
Taj stih Se Tajoa osećam kao lek.
I samo on dovoljan je, zar ne,
Da pesnika upamtiš zauvek.

MISLI TIHE NOĆI
Kraj same moje postelje
Pao meseca puteljak.
Ili je to možda inje?
Ili noćnog sunca zrak?
Tad podižem glavu i gledam
Kroz prozor, u daljinu.
Zatim je ponovo spuštam
I mislim na domovinu.

ZABAVLjAM SE
I ne primetih veče
Uz čašu vina i oskoruše.
Polako tonem u san.
Odeću mi cvetovi Osuše.
Mamuran, sledim ptice
I mesec u drveću.
Samo ljudi ovde se
Vrlo retko sreću.

MEBU TUĐINIMA

Divan je i jak miris
Vina lanlingskoga.
Puna ga je čaša jašmova
K'o ćilibara il' samog boga.
I ako me domaćin napije,
Od ovog slatkog otrova
Neću znati: tuća li je
Ili moja zemlja ova!

USAMLjEN SEDIM POD PLANINOM CINTINŠANG
Plivaju oblaci na počinak
Posle vetrovitog dana.
Poslednje ptičje jato
Odlete put Cintinšanga.
I ja gledam put planine
I ona u me gleda, samujući.
Dugo se gledamo tako
Jedno drugom ne dosaćujući.

TUGA KRAJ JAŠMOVIH STEPENICA
Stepenice od jašme
Odavno su orošene i hladne.
Kako su vlažne čarape moje!
Kako su jesenje noći dosadne!
Vrativši se kući,
Spuštam prozračnu zavesu
I kroz nju svu noć gledam
Mesečevu bledu resu.

TEKUĆA VODA

U tekuću vodu
Mesec izliva jed.
Na južnom jezeru
Muk i spokoja led.
I lotos bi nešto
Tužno da mi šane,
Pa da i u moju dušu
Otrov tuge kane.

SEĆAM SE PLANINA ISTOKA
U planine Istoka
Odavno mi noge ne kročiše.
Tamo je ružičastog cveća
Do kolena i više.
Mesec bi se hteo
Iznad oblaka skriti.
Na čiji će se prozor
Zorom spustiti?

PJANSTVUJEM U PLANINI S PUSTINjAKOM
Mi pijemo u planini
Sred cveća i stena od jašme.
Koji već put spazim:
Opet prazne su nam čaše.
Pijan sam i treba da sam
Odavno već odhrlio
Da se u samoći sećam
Kako sam dragu grlio.

NA JEZERU KAJSIJINIH CVETOVA
Li Pe već sedi u svom čamcu,
Da isplovi već mu je vreme.
Odjednom čuje - neko na obali
Peva kao da skida tuge breme.
Dubina Jezera Kajsijinih
Cvetova I daleka pučina što se zlati
Nisu mera za osećanja Van Lunga
S kojima me on na put prati.

HRAM NA VRHU PLANINE
Na planinskom vrhu
Noćivam u napuštenom hramu.
Svetlucave zvezde
Mogu da dohvatim rukom.
Bojim se da govornjm glasno,
Jer zemaljskim rečima
Mogao bih da poremetim
Njihov nebeski mir.

EKSPROMT
Podižem mač
I potok sečem,
Ali on još brže
I življe teče.
Podižem pehar
I pijem do dna,
Ali tuga moja
Još teža biva.

ŠALIM SE SA SVOJIM PRIJATELjEM TU FUOM
Na vrhu planine,
Gde dižu se jele zelene,
U sparno sunčano podne
Slučajno sretoh Tu Fua.
Mogu li da te pitam:
Zašto si se usukao, prijatelju,
Zar je zaista tako teško
Strofu za strofom rećati?

OPLAKUJEM STARCA CIJA, SLAVNOG SUANGČENSKOG VINARA
Ti ode, stari druže,
U zagrobni mir,
Gde siturno opet
Dobro vino spremaš.
Tamo nema Li Pea
Da priredi pir.
Kome prodaješ vino
Kad mene tamo nema?

PROGNAN U ELANG, PIŠEM O SUNCOKRETU
Stidim se suncokreta
Koji sam sebe štiti,
A ja, eto, ne umem i opet
Moram da se potucam.
Ako ikada doće vreme
Da pomilovan budem,
Vrativ se kući, samo
Gajenjem cveća baviću se.

ŽENI
Neka sam cele godine
Pijan, kao i obično,
Ali hteli ne hteli,
Svi moraju priznati
Da si ti žena Li Pea
I da smo mi drukčiji
Od Čou Cea
I od njegove žene.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License