Kolo

KOLO

U zraku kolo igraju žene
u brzom, vilinskom taktu,
pune svežine, krvi, snage,
i nage,
belinom dana odevene,
i poje pesmu ruža i raja.
I kolo im nema početka
i pesma im nema kraja.

A dalje, u bolesnom hladu,
gde dršćući pilje u svaku mladu
ženu ćelavi i sakati,
neka želja počne plakati
noge, koje nikada nisu gazile.
kose, meke, kao svila,
oči, koje ništa nisu spazile,
koje nikad zdrave nisu bile…
Dršću i pilje u kolo sakati
i usne im se miču,
krv im i srce himne kliču
ženama vitkim, što igraju gole…
I oni mole, ponizno mole…

A žene,
pune svežine, krvi, snage,
i nage, rumene,
kolo igraju vilinskim taktom
zracima žarkim odevene,
i poje pesmu plesa i raja,
i pesma im nema početka,
i kolo im nema kraja…

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License