Katarina Taikon

Katarina Tajkon rođena je 29. jula 1932. godine u jednom ciganskom šatoru nedaleko od varoši Erebru, u središnjoj Švedskoj, stotinak kilometara zapadno od Stokholma. Njen deda (po ocu) Kori Kaldaraš, poreklom iz Mađarske, kretao se sa svojim taborom širom Evrope i Rusije, zalazeći duboko u oblasti istočno od Urala i južno od Kavkaza. O tome čime se bavio najbolje govori njegovo prezime (na romskom, kaldaraš znači kujundžija). Katarinin otac Johan (čije je prvo, cigansko ime bilo Ištvan) rođen je u Francuskoj, u oblasti Gaskonja. Ne zna se tačno koliko je deda Kori imao ukupno dece, tek - njih dvanaestoro doselilo se, nakon Oktobarske revolucije, u Švedsku. Svi su, osim najstarijeg Katarininog strica Dahmova, prezime Kaldaraš promenili u Tajkon. Katarinin otac je takoće bio kujundžija, uz to vrstan violinista i vlasnik putujućeg „tivolija" (vrsta cirkusa). Govorio je tečno osam jezika (ruski, francuski, nemački, engleski, maćarski, finski, švedski i romski). Bio je ženjen još dok je živeo u Rusiji, i tamo je ostavio više dece. Sa Šveđankom Agdom, koja se preselila u njegov tabor, dobio je četvoro dece - Pavla (1923), Rozu (1926), Paulinu (1929) i Katarinu. Posle Agdine smrti (1933) oženio se ponovo, opet Šveđankom, koja mu je rodila troje dece: Sonju, Stefana i Terezu. Iako je važio za najuglednijeg Roma, Švedska ga nikada nije počastvovala svojim državljanstvom (pod izgovorom da je rođen u „jednoj stranoj zemlji"). Umro je 1947. godine.

Nakon majčine smrti, o Katarini se starala jedna švedska porodica. Ta porodica docnije je izrazila želju da devojčicu usvoji, na šta otac Johan nije pristao, pa ju je sledećih nekoliko godina smestio u jedan dečji dom u unutrašnjosti Švedske. Katarina će tek u svojoj sedmoj godini otkriti da je romskog porekla, s povratkom u očev putujući tabor, kada se upoznaje sa svim članovima svoje brojne porodice, i suočava sa svim iskušenjima naroda „bez doma i bez groba", neretko bezobzirno proganjanog iz pojedinih „etnički čistih" naselja.

O redovnom školovanju romske dece u Švedskoj tada nije moglo biti ni govora. Katarina je, kao igračica, nastupala u očevom „tivoliju", ili je, sa sestrom Paulinom (Pavlenom), vozovima krstarila po čitavoj Švedskoj prodajući bakarno posuđe. Kada je napunila trinaest godina, otac joj je, prema tadašnjem romskom običaju, izabrao mladoženju, jednog od nje tek nešto starijeg Roma, kojeg ona, pre toga, nikad nije ni videla.

Ne mireći se da čitav život provede baveći se vračanjem ili prošnjom, na šta je u tom „dečjem braku" bila prisiljavana, Katarina napušta muža i njegov tabor. Narednih godina živeće u Stokholmu, zajedno sa svojom starijom sestrom Rozom, budućom pesnikinjom i umetnicom u izradi srebrnog nakita. Zaokupljena je svojim opismenjavanjem, i uopšte obrazovanjem, a usput se bavi režijom i glumom, u jednom pozorištu, u komadima Gogolja, O’Nila, kao i na filmu. U manjim rolama pojaviće se u igranom filmu s romskom tematikom Singoala, poznatog francuskog režisera Kristijana Žaka, kao i u dokumentarcu Odlazak Arnea Sukdorfa. Iz tog vremena datira i njeno poznanstvo sa znamenitim socijalnim radnicima kao što su Jon Takman i Sven Anderšon, uz čiju će podršku i pomoć narednih decenija uspešno voditi borbu za ostvarivanje socijalnih i manjinskih prava švedskih Roma.

Sredinom pedesetih, u srednjoj školi u Stokholmu, koju je pohađala, Katarina Tajkon upoznaje svog budućeg muža, umetničkog fotografa Bjerna Langhamera, čije će umetničke fotografije, koje slikaju švedske Rome, ukrasiti i neke od njenih budućih knjiga. Bjern i Katarina imaju troje dece: Angeliku, Mikaela i Nikija.

U vreme kad se Katarina Tajkon javlja kao književnik (prvi pisac kojeg su Romi u Švedskoj imali), u čitavoj Švedskoj nije bilo više od 900 Roma, od čega je dobra polovina još uvek živela u šatorima.

Od početka šezdesetih Katarina Tajkon stvara mnogo i kontinuirano. Gotovo svake godine pojavljivao se bar po jedan novi naslov iz oblasti poezije, dokumentarne proze, polemika; tu su i romani, kako za decu tako i za odrasle, zatim antologije, prevodi…

Katarina Tajkon objavila je sledeće knjige: Ciganka (1963), Ciganske pesme (1964), Cigani smo mi (1967), Pesme (1968), Katica (1969), Niki (1970), Izvinite što smetamo! O ciganskim izbeglicama (1970), Katica u zmijskoj rupi (1971), Katica beži (1971), Katica, Roza i Pavle (1972), Katica u Stokholmu (1973), Katica i starinar Nike (1974), KaticaiVitlo (1976), Katica 3-1234 (1976), Katica dete-nevesta (1977), Kakoje to kasnije bilo, Katice? (1977), Katica u bekstvu (1978), Katica 1, Devojčica iz doma (1979), Katica 2, Cigančica (1979), Katica 3, Junakinja (1979), Raja, Ciganka (1979), Odlazak (1980), Katice, gori (1981), Katica se vraća kući (1981).
Sve ove knjige bave se sudbinom njenih sunarodnika i primerima rasne diskriminacije.

Knjige Katarine Tajkon uživaju veliku popularnost, i to ne samo u Švedskoj. Naročito je popularan njen autobiografski roman za decu Katica, preveden na brojne strane jezike. Zahvaljujući materijalnoj podršci Ministarstva spoljnih poslova Švedske, Katica, to svojevrsno malo romsko Jevanđelje – objavljen aj 1999. godine u velikom tiražu u Češkoj, i poklonjena školama u kojima se uči romski jezik. Isto se dogodilo i kodnas, kada je Katica objavljena na srpskom jeziku (Nolit, 2006) – knjiga je našla svoje brojne čitaoce među romskim mališanima u Vojvodini, Šumadiji, na Kosvu i Metohiji…
Gpdine 1982. Katarini Tajkon najpre je otkazalo srce, a zatim je doživel aizliv krvi u mozak. Gotovo deceniju i po provel aje u bolesničkoj komi, uz svesrdu brigu dece i muža. Umrla je 30. decembra 1995. godine.
Moma Dimić

(i ja sam bio na sahrani)

Te djanes kon si kadala importante romnea. Ke von xale tjino te keren mishto le romenge ando Svedo.

I Katarina Taikon arakadili ande jekh tsera ando Svedo 1932. Prinjardi la mashkar le rom haj vi katar le gadje pe sa e luma, ke marelas pe anda le rom. Ke voj phenda le gadjenge, ke vi le rom mangen te keren butji haj te beshen ande le kera. Ke le gadje phenenas ke le rom mangen te piren palpale haj angle ando Svedo.
Ma nas kadea, le gadje tji mangenas te den le romen kera. Haj pala late si vi ke meklé le glaten te pirén ande skola. Voj gili ka Svedoko minister haj vi ka skolverket haj xalaspe pe lende.
Ando bers 1963 ramorsarda i Katarina peki angroni kniska, kaj bushol "Zigenerska". Pala kudea ramonda le kniski kaj bushon Katizi ( 1969- 1980 ). Kudela kniski si pa lako trajo kana voj sas tsingni. Voj sas i angroni manushni anda le svedoke rom, kaj ramorsarda jekh kniska, haj da vi avri tsajtungori. Ando majo 1965 gili i Katarina anglal ando jekh demonstrationo, haj vi kaver rom gilé mit. Ke le rom mangle te phenen, ke mangen maj lasho trajo ando Svedo.
Ma i Katarina Taikon vazda kado.
I Katarina mulí 1995, ke da o rat pe laki godji. Haj vi la Katarinaki pej Rosa Taikon sa smit te marelpe anda le rom. Vi voj sas ka Svedoko minister haj ka le kaver baré gadje. Von duj kerde but mishtimos le romenge ando Svedo.
I Rosa si adjes jekh prinjardi djintiritsa. Haj vi sitjarel le gadjen pa le rom.

http://modersmal.skolverket.se/kalderash/index.php/laerometerial/historia/58-katarina-haj-rosa-taikon

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License