Eustahija Arsic

Еустахија Арсич, у сербској литератури перва од свога нежнога пола изданијем различни по већој части поетически дјелца вниманије и почитаније себи добила.
И да ја никогда даже до последњаго диханија мојего, важна благодејанија Ваша заборавити не будем, која Ви мени у мојему положенију живота указали јесте, када сам ја био от целаго света остављен.
Јоаким Вујић

Покушаји да пише и објављује књиге на почетку XIX века, нарочито њено интересовање за природне науке, за широк круг тема, њена настојања да писаном речју васпитава и образује омладину, нарочито женску, — дају Еустахији Арсић одређено место у историји књижевности и културној историји српског народа. То је признао и њен први критичар Данило Живаљевић када је рекао да је проучавање старих писаца леп прилог „који иако данас не светле својим некадашњим сјајем, опет су заслужили нашу пошту и признање".

Ако тај сјај и није био блистав, па чак ни велик, ту и тамо било је искри. И у Еустахијиним књигама Совјет матерњи и Полезнаја размишленија. Блесне однекуд свеж, неочекивано леп епитет, смела метафора, чудно ломљен стих.

Стеван Радовановић

ЧТО ПОЛЗУЈЕ

Что ползује, мили брате,
меланхолик бити?
Није ли лепше с твојом браћом
веселому бити?

Слушај славуј како поје
и пастире зове
да предводе стадо своје
у зелено поље.

Док је јоште цвеће, трава,
росом покривено
и јошт није творцу своме
главу подклонило.


Тихи зефир, тихи зефир
луге прохладава и разноси,
и разноси мирис љубичице.

Ливаде се, ливаде се
пољским цвећем красе
и привлаче, и привлаче
сваког очи на се.

ЗИМА

Возљубљењаја, нежнаја
сердца јуности,
певала сам вам радости весенија,
веселоје красно лето
и влату јесен,
сад воспевам сердцам вашим
грознују зиму.
Последњују пјесн моју
јегда умолкну.

Спешиш, спешиш,
бедна зимо,
жизни мојеја,
хладнејут нерви моја,
вјешчајут конец.

Скоро, скоро,
смерт грознаја
сразит ме косом.

Споменте мја со песни,
љубимци музи,
Се сушчество нам певала
пријатни песни,
ту ја жертву потребујем
благодарности.

СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ
Надежда и шчастје, сад мње опрашчајте:
доста со мноју играли јесте,
од сад играјс другими;
покој души всјех даров јест
најлучши.

МАЈЦИ МАРТИ
(НА НАДГРОБНОЈ ПЛОЧИ)

Церна мрежа сен матере
миле моје покрива,
уцвељено сердце чадско
вековечно пленила.
Густо тавно теме земље
Груди нежне притисло
и од дштери матерња
век разставило
ох! Грозно!
Ево т' детски, нежна мати,
последњи моји уздисаји,
сердце, љубав,
воздвиже ти
на памјатник овај
Еустахија,
дшти верности.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License