Dinastija Ming

Dinastija Ming
(1368-1644 god.)
Jedno seljačko dete, koje je snevalo jašući na leđima svog bivola, postade prvi car dinastije Ming. (Ovako je u kineskim istorijama zabeležen početak ovog razdoblja). On je proterao Mongole koji su živeli u raskoši, da bi u kasnijim vremenima njihova izrođena dinastija postala neoposobna za vladavinu.
Dinastija Ming vladala je tri stotine godina. Za to vreme Kina je dostigla veliki uspon u razvitku i kulturi sve dok, najzad, moć i ove dinastije nije počela da opada. Veliku seljačku bunu, koju je predvodio Li Ce Čeng iz Jenana ugušio je (pošto se car Ming obesio) Vu Sankuei zahvaljujući pomoći konjice Manču koju je bio zatražio na severoistoku.

Tao Kai
STARI VRH KOPLjA
Kod grada Čang-Ana seljaci orali
i na svetlo dana ralom izrovali
šiljak starog koplja.
Na njemu pismo suviše staro
da bi se išta pročitalo.
Žalosno što šiljak nije sjajan
kao ostali primerci ratni,
što su k'o same zvezde sjajni.
Ali ja o tim stvarima glupim
i ne znam mnogo,
al' ovaj sa hladnim bojama
svojim čini da mislim o ratnoj gorčini.
U davnoj prošlosti jedni ubijahu
narod jedne zemlje,
a onda i sami behu ubijani u drugo –
krvavo vreme.
I tako dinastije jedna drugoj
behu uvek na smeni,
i samo zalasci na Zidu velikom
ostaše nepromenjeni.
Ja stavljam ruku na šiljak
ovog koplja i pitam zašto?
Zašto su svi pravili
od ovog dobrog metala,
strašne i mrske stvari?
Zašto ne izliše zvona i cimbale
il' kakve posude lepe?
Zašto su samo kovali
to mrsko oružje?

Liu Či
RAZGOVOR
Taj vojnik i žena njegova
behu u razgovoru,
i on joj na kraju reče:
Ja ne znam kada ću poginuti,
ako me utešit' želiš na svetu onom,
odgoji lepo sina mog.

Van Ši Čen
MRTVI
Ima li na svetu nešto strašnije
recite ljudi da li?
Četiri stotine hiljada vojnika
jednog dana su pali.
Stojte!
Kada bi se kosti na hrpu skupile,
one bi visoko brdo napravile
kao snegovi Taj Hang Šana.
A krv prolivena dovoljna bi bila,
da bi se i reka od nje zamutila.
Po ravnicama ležahu mnogi
i utrobe im kidahu gavrani,
da nikad ne napuste to strašno mesto
gde su od sitosti spavali pijani.
I danas ovo mesto duhovi obilaze -
pričaju seljaci o nesreći drevnoj
pokazujući svakom oružje staro,
koje je vreme ovde naslagalo.
Ima i drugih mesta gde se
duhovi mrtvih još nisu razišli…
Mnogo je bojišta takvih!
Zar niste čuli o Hsin-An-u
gde se mrklom noći,
senke dve stotine hiljada kreću
unesrećene?
Al' od jedne vlade
do druge dalje,
rat još uvek traje.

Kao Ši
TUŽBALICA JEDNE UDOVICE
Onda na proleće sanjah
loše snove o njemu,
koji se obretoše
u strašnu istinu.
I stiže pismo od starešine
koji mi javljaše da je pao,
i da se odeća njegova
još uvek čuva tamo.
Kad bih do Vuveja* puteve znala
na tom severu dalekom,
išla bih da tražim njegove kosti,
da ih prenesem u pusti dom.
Ali kad ne znam, ja mogu samo
pozvati njegov odlutali duh,
čineći obrede tu, na ovom mestu
gde se oprostismo poslednji put.

Kao Ši
DA BUDE BOLJE
Sada razmišljam o ratu ovom,
u pozadini već vojsku kupe,
ljude od zemlje odvajaju,
u gladnu pustinju šalju.
Prošle smo godine ratovali tamo
kod Fej Hua, a ove godine maršujemo
u pravcu Jun Čunga.
I onda od te zauzete zemlje
koliko ima za oranje vredne?
I šta smo postigli tim ubijanjem?

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License