Dijalog Izmedu Prodavaca Almanaha I Prolaznika

DIJALOG IZMEĐU PRODAVAČA ALMANAHA I PROLAZNIKA
PRODAVAČ:.— Almanasi, novi almanasi. Novi kalendari. Treba li vam jedan almanah, gospodine?
PROLAZNIK: — Jesu li to almanasi za novu godinu?
PRODAVAČ: — Jesu, gospodine.
PROLAZNIK: — Smatrate li da će nam ova godina biti srećna?
PRODAVAČ: — Svakako, presvetli.
PROLAZNIK: — Kao ova prošla?
PRODAVAČ: — Mnogo, mnogo više.
PROLAZNIK: — Kao ona pretprošla?
PRODAVAČ: — Više, više, presvetli.
PROLAZNIK: — Ali kao koja godina? Zar vam ne bi bilo prijatno da ova nova godina bude kao neka od poslednjih godina?
PRODAVAČ: — Ne, gospodine. Ne bih hteo.
PROLAZNIK: — Koliko je novih godina prošlo otkad prodajete almanahe?
PRODAVAČ: — Biće oko dvadeset, presvetli.
PROLAZNIK: — Kojoj bi od tih dvadeset godina hteli da liči iduća godina?
PRODAVAČ: — Kojoj? Ne bih znao.
PROLAZNIK: — Ne sećate se naročito ni jedne godine koja bi vam izgledala srećna?
PRODAVAČ: — Zaista se ne sećam, presvetli.
PROLAZNIK: — A ipak je život lepa stvar, zar ne?
PRODAVAČ: — Pa to se zna.
PROLAZNIK: — Zar vi ne biste pristali da pro-živite ponovo ovih prošlih dvadeset godina, pa i celo prošlo razdoblje, počevši od dana rođenja?
PRODAVAČ: — Oh, dragi gospodine, kad bi to samo Bog dao?
PROLAZNIK: — Ali kad biste morali da ponovite život onakav kakav ste imali, ni više ni manje, sa svim zadovoljstvima i nezadovoljstvima koja ste proživeli?
PRODAVAČ: — A, to ne bih hteo!
PROLAZNIK: — A kakav biste život hteli da prozi vi te? Život kakav sam ja imao, ili kralj, ili ma ko drugi? Ili ne verujete da bih ja, i kralj, i svaki drugi čovek odgovorio kao i vi na ovo pitanje, i da, svaki od nas, kad bi morao da ponovi onaj isti život koji je već proživeo, ni jedan ne bi hteo da se vrati natrag?
PRODAVAČ: — To verujem.
PROLAZNIK: — A i vi se ne biste natrag vratili pod ovakvim uslovima kad ne biste mogli na neki drugi način?
PRODAVAČ: — Zaista, gospodine, ne bih se vratio.
PROLAZNIK: — A kakav biste život vi hteli?
PRODAVAČ: — Takav život kakav bi mi Bog poslao; bez ikakvih uslova.
PROLAZNIK: — Jedan slučajan život, i da pre toga ne znate o njemu ništa, kao što se ne zna' ni o novoj godini?
PRODAVAČ: — Baš takav.
PROLAZNIK: — Takav bih hteo i ja kad bih morao da ponovo živim; a tako i svi ostali. Ali to je znak da se slučaj rđavo poneo sa svima sve do kraja ove godine. I vidi se jasno da je svak mišljenja da je zlo koje mu se desilo bilo veće ili teže nego dobro, tako da, pod uslovom da ponovo dođe do istog života koji je pre imao sa svim njegovim dobrom i zlom, niko ne bi hteo da se rodi ponovo. Onaj život koji bi trebalo da bude lepa stvar, nije život stvaran, već nepoznat; nije prošli život, već budući. Sa novom godinom slučaj će početi da se dobro odnosi prema vama i prema meni, kao i prema svima ostalima, i započećemo jedan srećan život. Je li tako?
PRODAVAČ: — Nadajmo se.
PROLAZNIK: — Pokažite mi, dakle, najlepši almanah koji imate.
PRODAVAČ: — Evo ga, presvetli. Staje trideset - novčića.
PROLAZNIK: — Evo vam trideset novčića. PRODAVAČ: — Hvala, presvetli, do viđenja. Almanasi, novi almanasi, novi kalendari.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License