Dakomo Leopardi Proza

PROZA

PROZA
Izbor iz »Malih moralnih dela« (Operette morali), preveo Sibe Miličić
Dijalog između Malambruna i Farfarela (Dialogo di Malambruno e di Farjarello)
Dijalog između Torkvata Tasa i njegovog domaćeg duha (Dialogo di Torquato Tasso e del suo Genio familiare)
Dijalog između prirode i Islanđanina (Dialogo della Natura e di un Islandese)
Parini ili o slavi (II Parini ovvero della gloria)
Pesma divljeg petla (Cantico del gallo silvestre)
Dijalog između prodavača almanaha i prolaznika (Dialogo di un venditore d'almanacchi e di un passeggere)
Iz »Zibaldona«, preveo dr Ton Smerdel

Izbor iz »Malih moralnih dela« (Operette morali), preveo Sibe Miličić

Dijalog između Malambruna i Farfarela (Dialogo di Malambruno e di Farjarello)

Dijalog između Torkvata Tasa i njegovog domaćeg duha (Dialogo di Torquato Tasso e del suo Genio familiare)

Dijalog između prirode i Islanđanina (Dialogo della Natura e di un Islandese)

Parini ili o slavi (II Parini ovvero della gloria)

Pesma divljeg petla (Cantico del gallo silvestre)

Dijalog između prodavača almanaha i prolaznika (Dialogo di un venditore d'almanacchi e di un passeggere)

Iz »Zibaldona«, preveo dr Ton Smerdel

PROZA

IZBOR IZ »MALIH MORALNIH DELA«

DIJALOG IZMEĐU MALAMBRUNA I FARFARELA — Izbor iz Leopardijevih »Malih moralnih dela« (Operette
morali) započinjemo dijalogom između Malambruna i Far-farela, to jest između maga i đavola. Taj nas motiv pomalo podseća na Getea i Bajrona, ali kada se pažljivije analizira osnovna postavka tog dijaloga, da čovek, pa makar i za tre-, nutak, ni na koji način ne može da dođe do sreće, onda on dobija tipičan, prizvuk leopardijevskog pesimizma. 4) Malam-brun: srednjovekovni mag, proizvod Leopardijeve mašte. 2) Farfarel, Bokaner… Alikin: Imena đavola koji se sreću u italijanskoj književnosti kod Dantea, Lipija, Pulčija. 8) Belzebuba: Belzebub predstavlja kneza demona. 4) Atridovića: Atridovići, potomci Atrejevi, mikenski kraljevi Aga-memnon i Menelaj vodili su grčke čete na Troju. Njihova je loza navodno poticala od Zevsa. 5) Manoa: Basnoslovno bogati grad u prašumama Južne Amerike, plod mašte konkvista-dora, nazivan je još i El Dorado. 9) usnio Karlo Peti: Priča se da je Karlo Peti, za čije se carstvo govorilo da u njemu sunce ne zalazi, sanjao jedne noći da je pokorio čitav svet.
7) Penelopa: Zena Odisejeva, po Homeru verno je čekala svog muža dok je ovaj lutao po ratovima i nepoznatim morima.
8) Dudekom … Bolđama: Mesta iz Danteovog »Pakla««.

DIJALOG IZMEĐU TORKVATA TASA. I NJEGOVOG DOMAĆEG DUHA ■— Za ovaj dijalog Leopardi se inspirisao Mansovom knjigom »Tasov život« i Muratorijevom raspravom »Snaga čovekove mašte«, u kojima se tvrdi da je Taso za vreme svog ludila uobrazio da ga posećuje domaći duh sa kojim je razgovarao. ') Torkvato: Torkvato Taso, veliki italijanski pesnik sa kraja renesanse (1544—1595), pisac epa Oslobođeni Jerusalim i pastorale Aminta. Tasova nesrećna sudbina mnogo je uticala na Leopardija. ^tamnici: Taso je. bio zatvoren u bolnici Svete Ane u Ferari. *) Lenoru: Eleo-nora d'Este, sestra ferarskog vojvode Alfonsa II u koju je, po legendi, Taso bio zaljubljen. 4) Pilat. .. ja: Aluzija na Pilatovo pitanje Hrastu: »Šta je to istina?« (Jev. po Jovanu, 18, 38). Poncije Pilat, rimski namesnik u Judeji, osudio Isusa Hrista na smrt. 6) peripatetičara: Grčki filozofi iz II veka pre nove ere, pristalice Aristotela, nazvani su peri-patetičarima jer su se sastajali na Likejskom šetalištu u Atini (grčki »peripatos«), gde je i Aristotel držao svoje lekcije. Docnije, kontaminacijom značenja, peripatetičari su postali oni koji raspravljaju šetajući.

DIJALOG IZMEĐU PRIRODE I ISLANĐANINA —-Napisan je (kao i dijalozi koji se u ovoj knjizi nalaze ispred njega) 1824. g. i anticipira misaonu poeziju iz Leopardijevog zrelog doba, naročito onu iz pesme »Zukva ili cvet pustinje«. Priroda se ne obazire na pojedince, pa čak ni na vrste, i ta ravnodušnost prirode prema nevoljama čovekovim izaziva kod pesnika užas. *) Vasku de Gami: Vasko de Gama, portugalski moreplovac, pronašao put u Indiju oplovivši Rt dobre nade. Leopardi ovde aludira na peto pevanje Kamonišove (Cam5es) »Luizijade« u kojem se nalazi ova legenda. 2) kipovima … Uskršnjim ostrvima: Velike muške figure od kamena koje se nalaze na Uskršnjem ostrvu na jugoistoku Tihog okeana. U najnovije vreme postavljene su mnoge hipoteze o nastanku tih kipova. 3) Hekle: Hekla, vulkan na Islandu. 4) jedan drevni filozof: Seneka.

PARINI ILI O SLAVI — Najduži esej u zbirci »Moralni spisi« napisan je između 6. jula i 13. avgusta 1824. godine. Kroz usta jednog svog literarnog prethodnika iz XVIII veka, Đuzepe Parinija, Leopardi je izneo svoja shvatanja o literaturi, filozofiji, prirodnim naukama, kao i o slavi i sudbini naučnih i književnih dela kod potomstva. Veoma je značajno, u petom poglavlju, ukazivanje na istorijsku dimenziju koju poseduje literarno delo, što svedoči o velikoj pronicljivosti Leopardija i kao književnog kritičara. Ovaj esej spada, nesumnjivo, u najznačajnije Leopardijeve prozne sastave. 4) Đuzepe Parini, italijanski satirični pesnik (1729— —1799). Najznačajnije mu je delo »Dan« u kojem ismejava običaje i navike viših društvenih slojeva svog doba. 2) Ciceron, Marko Tulije (106—43. g. pre nove ere), rimski govornik, političar i književnik. U sastavljanju ovog eseja Leopardi se unekoliko inspirisao i njegovom prozom. 3) Vi-torio Alfijeri, italijanski pesnik i pisac tragedija (1749— —1803), veoma istaknuta ličnost italijanskog preromantizma. 4) Telesila… u Argosu: Po Pauzaniji, grčka pesnikinja Te-lesila iz Arga (druga polovina VI veka pre nove ere), kada je bila uništena argivska vojska, sa ženama iz grada suprotstavila se spartanskim napadačima i potukla ih. Sugrađani su joj zbog toga podigli spomenik.5) pisca Dvorjanina: Bal-dasar Kastiljone (1478—1529) napisao je delo Dvorjanin koje je trebalo da pouči plemiće kako da se vladaju na dvorovima renesansnih kneževa. 6) Kastiljona: vidi belešku pod br. 5. 7) Lukanovu: Lukan, rimski pesnik (39—65), autor epa Farsalija. 8) pisma jednog vladaoca: Reč je o Fridrihu II (1712—1786), pruskom kralju, koji je bio Volterov prijatelj. 9) Henrijadu: Henrijada, Volterov ep u slavu Henrika IV kojim je Volter pokušao da u francusku književnost uvede herojski ep. Međutim, delo je ostalo u čisto akademskim granicama. 10) jednog francuskog filozofa: reč je o francuskom filozofu Monteskjeu (1689—1755). u) Oslobođeni Jeru-salim, ep, najznačajnije delo italijanskog pesnika Torkvata Tasa (vidi »Dijalog između Torkvata Tasa i njegovog domaćeg duha«, belešku pod br. 1). 12) Besnog Rolanda: ovde je reč o epu Besni Orlando (Orlando furioso), najznačajnijem delu velikog italijanskog renesansnog pisca Lodovika Ariošta (1474—1533). 13) Viko, Đambatista, italijanski filozof (1668— —1744) formulisao je veoma značajnu filozofiju istorije. 14) Bo-zizio: rodno mesto pesnika Parinija. 15) bedna… Petrarka: U sedmom sonetu zbirke »Kanconijere«, Petrarka se pesi-mistički osvrće na sudbinu onih koji se bave filozofijom, to jest ljubavlju prema nauci i književnosti. Deseti stih tog soneta glasi: »Bedna i naga ideš, Filozofijo«… 16) kroz usta drugog lica: U eseju »O starosti« svoje misli Ciceron iskazuje kroz usta Marka Porcija Katona. 17) Simonidovim: Starogrčki liričar Simonid često je inspirisao Leopardija (vidi u beleškama uz pesmu »Italiji« objašnjenje 79. stiha). Odlomak, čiji se deo ovde nalazi, Leopardi je preveo u celosti i uključio ga je u napuljsko izdanje »Pesama« iz 1835. l8) Bekona: Frensis Bekon Verulamski, engleski državnik i filozof (1561—1626), preteča empirista. Najvažnije filozofsko delo mu je »Novum organon scientiarum«. 19) Malebranša: Nikola Malebranš, francuski filozof, metafizičar (1638—1715). so) Lokova: Džon Lok, engleski filozof (1632—1700), osnivač empirizma.

PESMA DIVLJEG PETLA — Kratki prozni sastav, bolje rečeno pesma u prozi, napisan isto tako 1824. godine, u kojem su iznesene neke osnovne postavke Leopardijevog pesimizma, kao, na primer, uzaludnost postojanja, neprekidno venenje i nestajanje svih živih bića, svetski bol; a završava se grandioznom vizijom mira i tišine koja će da ispuni čitav svemir i da nataloži pepeo zaborava na sve ljudske strasti i borbe. x) targumićeskim: aramejski jezik kojim je napisan Targum,- prevod Starog zaveta. 2) rabin skini: rabinski jezik je modernija verzija starojevrejskog koji su upotrebljavali rabini. 3) kabalističkim: jezik »Kaba-le«, alegorijsko-mističkog učenja jevrejskog porekla, koje je ponovo oživelo u renesansi. 4) talmudskog: Talmud je skup jevrejskih zakona i tumačenja Biblije, pisan jevreji-ziranim aramejskim jezikom.

DIJALOG IZMEĐU PRODAVCA ALMANAHA I PROLAZNIKA — Jedan od poslednjih Leopardijevih dijaloga (napisan je 1832, a objavljen je u florentinskom izdanju »Moralnih spisa« iz 1834. g.).

IZ ZIBALDONA
Zibaldone (u srpskohrvatskom prevodu »beležnica«, »zbirka beležaka«) je neka vrsta Leopardijevog dnevnika u kojem je, iz dana u dan, od 11. jula "1817. do 4. decembra 1832. godine, pesnik beležio .svoje misli, osećanja i zapažanja. Iako fragmentaran, dnevnik nam pomaže da bolje upoznamo razvoj pesnikove pesimističke životne koncepcije i, kako piše savremeni italijanski kritičar Sapenjo, »njegovu anti-romantičarsku filozofiju koja se nameće romantičarskoj ose-ćajnosti«. Umnogome nam omogućuje da shvatimo i protumačimo čitavo Leopardijevo književno stvaranje i da počnemo još više da cenimo ovog enciklopedistu po znanju i genijalnog pesnika. ') «(FL I, s. 159): Prevodilac Ton Smerdel na ovaj način navodi iz kojeg je izdanja preveo odlomke iz Zibaldona. FL. označava izdanje Tutte le opere di G. Leopardi, a cura di F. Flora, Milano, Mondadori 1937, vol. I—II, a P. izdanje Attraverso lo Zibaldone, ed, di V. Piccoli, Torino, 1921, vol. I—II. *) Timeju: Deo Platonovog dijaloga o prirodi koji nosi naslov »Timej« preveo je Ciceron. 3) Izo-krata: Čuveni grčki besednik Izokrat (436—338 pre nove ere) bio je uzor Ciceronu koji ga naziva »ocem besedništva«.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License